Za nadnicu od 2.000 dinara nema ko da radi

Nadničarska dnevnica od najviše 2.000 dinara nije dovoljan motiv da se dan provede u radu na njivi. Poslovi u polju su teški, pa se od gotovo 800.000 nezaposlenih u Srbiji, za njih odlučuju samo oni koji baš nemaju drugi izbor. Zbog takve situacije poljoprivrednici u nekim delovima naše zemlje muče se ovog leta da nađu radnike koji će im obrati voćnjake, pišu „Večernje novosti“.

Proizvođači višanja i trešanja kojima već prolazi sezona, razmišljaju da ostatak roda ostave na granama, jer tvrde da nisu u mogućnost da plate nadničare. Razlog nije samo što je radnička dnevnica od oko 1.200 dinara za njih previsoka, već i što je otkupna cena njihovog voća, koja se kreće od 15 do 20 dinara, izuzetno niska.

U Tavankutu je aktuelna berba višanja. Poslodavci tvrde da plaćaju 13 dinara po ubranom kilogramu, a da spretniji radnici dnevno mogu da uberu od 100 do 120 kilograma ovog voća. Međutim, ne mogu da pronađu potrebne radnike. Sve je spremno i za berbu krastavaca, a uskoro će gazdama trebati i berači šljiva i jabuka.

– Vlasnici plantaža sitnog, koštunjavog voća, najčešće su u velikim problemima, jer u cenu voća, pre svega višanja i trešanja, velikim delom ulazi i cena radne snage. Ako je otkupna cena niska, a takav je slučaj bio i prethodnih godina, dešava se da voćnjaci ostanu neobrani. Povrtari, voćari i vinogradari imaju ozbiljnih problema s radnom snagom, tako da u velikom broju slučajeva, čak i ograničavaju proizvodnju prema broju raspoloživih radnika – objašnjava Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine.

Poljoprivrednici koji nisu te sreće da svoje kulture mogu da obrade mašinski, već im je potrebno dosta ručnog rada, svake sledeće godine sve teže dolaze do radnika. Marko Stanković iz Begeča, koji na pet hektara gaji povrće, kaže da Novi Sad nije daleko, ali iako svi pričaju kako je sve više nezaposlenih, niko iz njega ne dolazi da radi. Dnevnicu, u zavisnosti od posla, plaća od 1.200 do 1.500 dinara, a nudi i obrok. Kako objašnjava, u sezoni svakodnevno odlazi po radnike u okolna sela i nikada nije siguran da će biti dovoljno zainteresovanih.

Jedan od najtežih poljskih poslova jeste rasađivanje i berba duvana, pošto podrazumeva puno ručnog rada. Radnici u berbu kreću već u četiri sata ujutru, a u gazdino domaćinstvo se vraćaju do osam sati, gde nastavljaju da nižu ubrani duvan. Ovo je prljav posao, jer biljka ispušta masnoću na koju su mnogi alergični, ali i koja ostaje na telu i odeći. I takvi su razlozi zbog kojih poljoprivrednici u Vojvodini ne mogu da pronađu radnu snagu.

Međutim, problemu sa manjkom radnika „doskočilo“ je nekoliko uzgajivača duvana iz Golubinaca, sela kod Inđije. Nakon nekoliko godina neuspešnog traganja za sezonskim radnicima, oni su se povezali sa radnicima iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, kojima obezbeđuju smeštaj i ishranu tokom cele sezone, od maja do oktobra. Na ovaj način, kako objašnjavaju, radnici dolaze do posla i zarade, a oni imaju sigurnu radnu snagu za sve poslove, od rasađivanja, pa do branja duvana.

Tokom leta za mlade ima posla i u gradu, a Breda Milić iz Omladinske zadruge „Bulevar“ kaže da su dnevnice od 1.200 dinara pa naviše.

– Već dugo imamo ponude za rad u kol-centrima, gde mladi mogu da zarade od 20.000 do 25.000 mesečno, ali to je samo fiksni deo, pošto njihova plata zavisi od učinka. Imali smo devojku koja je dobila čak 70.000 dinara. Promocije se plaćaju 200 dinara na sat, a u svim većim gradovima imali smo i ponude za rad na benzinskim pumpama. Oni angažuju devojke i mladiće iz Rumenke, Topole, Šida, Svilajnca na zamenama njihovih radnika koji su na godišnjem odmoru – objašnjava Miličeva.