Čips i pomfrit postali glavni izvozni aduti srpskog agrara

U prošloj godini čips i pomfrit su postali glavni izvozni artikli srpske poljoprivrede, navodi direktor projekta „Velika mala privreda“ Aleksandar Pavlović i dodaje da je izvoz poljoprivrednih proizvoda prošle godine bio manji za 200 miliona eura u odnosu na 2022.

– Čips od krompira se izdvojio kao ogroman izvozni artikal Srbije. Dostigli smo 40 miliona eura, polovina toga je otišla u Severnu Makedoniju, a neverovatna je potražnja i za pomfritom koji se izvozi u velikim količinama. Segment krompirske proizvodnje ima neverovatan potencijal i raste brzo – rekao je Pavlović predstavljajući prošlogodišnje izvozne rezultate na petom Međunarodnom sajmu voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva u Beogradu.

Sa druge strane, pad izvoza u poljoprivredi posebno je bio izražen u oblasti voćarstva, u kom je poslednjih par godina najaktuelniji sektor svežih jabuka, sa ukupnim izvozom u 2023. od preko 80 miliona eura, prenosi agencija Tanjug.

– Cene su u proseku ostale iste, otprilike 0,74 eura po kilogramu, što je sasvim pristojno. Najveći gubitak, kada je u pitanju izvoz, bio je na tržištu Rusije, zbog sukoba u Ukrajini. Najveći izvoz ostvaren je na tržištu Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, dok se najmanje izvozilo u Oman. Rusko tržište će biti teško zameniti, pa će diverzifikacija tržišta za izvoz biti jedno od glavnih pitanja i u ovoj godini – objasnio je Pavlović.

Kada je u pitanju koštunjavo voće, Pavlović kaže da je situaciji slična kao i sa svežim jabukama, odnosno da u poslednjih pet godina vrednost izvoza varira u rasponu između 40 i 50 miliona eura. Kako je istakao, količina izvezene robe u 2023. je dramatično manja nego u prethodnih pet godina.

Prema njegovim rečima, u sektoru borovnice su nešto optimističnije vesti, s obzirom na to da je izvoz prošle godine zabeležio rekord od preko 33 miliona eura.

– Ono što je zanimljivo kada je reč o izvozu borovnice jeste da se Holandija kompletno vratila i postala izuzetno tržište za nas. To se vidi i po količinama. Izvozili smo 5.000 tona 2022. i već smo bili na 6.000 tona u 2023. sa tendencijom daljeg rasta. Međutim, sektor zamrznutih malina, koji je bio apsolutni superstar u 2021. i 2022. godini, zbog korone, orijentacije ka zdravoj hrani i prekida u globalnim lancima snabdevanja, u 2023. je bio najproblematičniji – naveo je Pavlović.

On je ukazao da je rat u Ukrajini ostavio ogromne posledice na našem tržištu, tako da se i ne očekuje da će se nešto menjati u 2024. godini.

– Situacija je mnogo stabilnija u sektoru svežeg povrća i takva je već poslednjih pet godina, jer je diverzifikacija tržišta ogromna. Roba se plasira svuda, tako da nismo u opasnosti, kao što smo za određene kulture zavisili od tržišta Rusije – rekao je Pavlović i dodao da je uočen rast u izvozu svežih kornišona.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Оставите одговор