Ukidanjem studije visokih objekata Beograd se otvorio prema investitorima, poručuju iz Skupštine grada.
Studija visokih objekata sprečavala je gradnju objekata viših od 150 metara u gradskom priobalju, kao i od Beogradske tvrđave do Savske ulice. Jedini oblakoder čija je gradnja u planu jeste kula od 220 metara u sklopu „Beograda na vodi”, investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji ovaj projekat razvija u dogovoru sa državom. Međutim, za druge privatne investitore koji su želeli da grade visoke zgrade u Beogradu, prepreke su samo prividno uklonjene, piše „Politika“.
Da bi Miroslav Mišković mogao da zida „Delta toranj“ od 144 metra, između hotela „Hajat” i „Sava centra”, Milan Beko soliter od 250 metara u luci Beograd, grčki investitor dve kule od po 137 metara kod hotela „Jugoslavija”, ili PSP „Farman Beograd” objekat od 146 metara u kompleksu „West 65”, moraće prvo da naprave detaljni regulacioni plan. Takvim planom će se dokazivati da visokim objektom neće biti zaklonjen pogled na zemunsku kulu „Gardoš“, spomenik „Pobedniku” na Kalemegdanu, Hram Svetog Save, Varoš u Šancu i slično. Za ove investitore ukidanje Studije ipak predstavlja ustupak, jer da je ona ostala na snazi ne bi mogli da realizuju svoje planove, zbog toga što su njihove lokacije bile u zonama koje nisu predviđale gradnju objekata viših od 100 metara.
Urbanistički zavod Beograda kao kreator Studije, odredio je pre četiri godine područja za visoku gradnju, kao što su delovi Novog Beograda, zona uz autoput prema Bubanj Potoku, desna obala Dunava između luke Beograd i Ade Huje ili leva obala Savskog amfiteatra, štiteći na taj način istorijsko jezgro grada, u skladu sa praksom svetskih metropola.
– Studija nije bila obavezujuća, a trebalo je da spreči improvizaciju i korupciju u planiranju. Njeno ukidanje neće proizvesti negativne posledice, jer su svi važni kriterijumi Studije sada uneti u Generalni plan. Stoga će svaki investitor koji želi da gradi visoko zdanje, morati prvo da dokaže da ono neće narušiti vizure, širinu ulica, da će vodovodna, kanalizaciona, elektroenergetska mreža moći da podrže veliki broj kvadrata, da će imati dovoljno parkinga, ispuniti protivpožarne uslove – objašnjava Nebojša Stefanović, direktor Urbanističkog zavoda Beograda.
Prošlog aprila Privremeno veće grada Beograda stavilo van snage Studiju visokih objekata samo zbog izgradnje kule u sklopu „Beograda na vodi”, koju je taj dokument onemogućavao. Po mišljenju Branislava Mitrovića, profesora na Arhitektonskom fakultetu i akademika, visoki objekti ne mogu da se grade gde to investitori požele. Kako kaže, Budva je primer grada gde je na snazi urbanistička „demokratija” u kojoj može da se zida sve, pa se na kraju dobije haos u prostoru.
Kompanija „Igl hils” iz Emirata neće imati problem da zida svoju kulu od 210 metara, jer država čini sve kako bi održala obećanje da će stvoriti uslove za izgradnju „Beograda na vodi”. Pojas desne obale Save, gde je predviđena gradnja ovog poslovno-stambenog kompleksa od oko dva miliona kvadrata, izuzet je iz Generalnog plana Beograda, a tih 90 hektara zemljišta biće osmišljeno prostornim planom područja posebne namene.
„Beograd na vodi” je proglašen projektom od nacionalnog značaja, međutim prema važećem zakonu, područja posebne namene određuju se za objekte i prostore od strateškog značaja za republiku: za zaštićene prirodne ili kulturne celine, autoputeve, hidrocentrale, energetske komplekse, turistička područja, nacionalne parkove. Taj plan se do sada nikada nije radio za neki stambeno-poslovni kompleks.
– Vlada ima zakonska ovlašćenja da teritoriju na kojoj se planira izgradnja „Beograda na vodi” proglasi područjem posebne namene i uredi je svojim planom. To pravo ima čak i kada se zidaju stanovi, lokali, kancelarije, hoteli, a ne samo objekti od javnog interesa – tvrde u Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture, koje je nadležno za izdavanje dozvola za gradnju kompleksa na desnoj obali Savskog amfiteatra.
Оставите одговор