Srbija od nedavno poseduje najjači računar u jugoistočnoj Evropi, moćno postrojenje sa oko 2.500 nezavisnih i veoma brzih procesora, koje bi uz pomoć domaćih naučnika moglo da doprinese boljitku naše zemlje i privrede.
– Postrojenje „HP Paradoks IV“ instalirano je u Institutu za fiziku, koštalo je oko milion dolara i centar je mreže superračunara iz celog regiona, koji su preko nas umreženi sa celim svetom. Ovaj računar je napravljen u SAD, ali po dizajnu naših naučnika. Ovako moćne mašine poput ove formule 1, ne vrede ako nemamo vozače formule, a to su naši naučnici. Hoćemo u nečemu da budemo najbolji i ovo je naš put ka tome. Ne kažem da ćemo samo zbog superračunara biti bogati, već da treba da nađemo pet, šest stvari koje nas definišu oznakom „made in Serbia“, ali ne jeftino, nekvalitetno, već da budemo najbolji u tome što napravimo – kaže direktor Instituta dr Aleksandar Bogojević, a prenosi agencija „Tanjug“.
„Paradoks“ postrojenje služi visokoj tehnologiji i u svakom trenutku pristupa mu i na njemu radi nekoliko hiljada različitih grupa istraživača sa svih kontinenata. Nikada se ne gasi i trenutno je najefikasnija mašina u svetu, odnosno 97 procenata svog vremena posvećuje rešavanju zadatih problema. Takav prosek za Evropu iznosi oko 65 procenata.
Direktor Instituta za fiziku navodi da je naš superračunar, kupljen u okviru nabavke kapitalne opreme za potrebe nučne zajednice u Srbiji, do sada zaradio šest puta više novca nego što je koštao. Kako kaže, zove se „Paradoks“ zato što je pre deset godina, kada je u Institutu osnovana grupa koja se bavi super brzim računarima, bilo paradoksalno pitanje da li u Srbiji može da postoji nešto što je u nečemu najbolje u svetu. Nazvan je „Paradoks“ i zbog toga što je u pitanju takozvana paralelna mašina.
– Ne može se više napraviti pojedinačna mašina milione puta brža od neke druge, već morate da sastavite puno mašina da bi mislile kao kolekitvni mozak, što obezbeđuje višestruko povećanje resursa i računarske snage raspoložive istraživačima. U svakom većem gradu postoje institucije koje koriste „Paradoks“. Tako u Kragujevcu utiču da doktori u Hjustonu što bolje ugrade stent u zavisnosti od oblika krvnog suda, a iz Novog Sada šalju podatke kako da javno osvetljenje u Las Vegasu bude najekonomičnije. Uz pomoć ove mašine može da se na vreme zna da li će na primer neko mesto biti poplavljeno, i u skladu sa tim da se reaguje pravovremeno – navodi Bogojević
„Paradoks“ je integrisano, vodom hlađeno postrojenje sa 2.500 procesora najnovije generacije, organizovanih u 220 nodova različite namene, sa više od četiri terabajta RAM-a, 106 Tesla grafičkih kartica i ukupnom procesorskom snagom od preko 110 teraflopsa. Ovo postrojenje za masivno skladištenje digitalnih podataka kapaciteta je 200 terabajta. Korisnici iz akademske zajednice Srbije mogu pristupiti „Paradoksu“ kroz Nacionalnu Grid infrastrukturu „Aegis“, a korišćenjem superračunarske mreže pristup imaju i istraživači širom Evrope.
Оставите одговор