Srpski uvoz je u prvom tromesečju ove godine rastao sedam puta brže od izvoza. Ukoliko se takav trend nastavi mogla bi nastati platnobilansna kriza, odnosno ekonomska situacija slična onoj u Grčkoj, Argentini i Turskoj, javlja agencija Beta.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je u prvom kvartalu Srbija izvezla robe u vrednosti od 7,35 milijardi eura, što je međugodišnje povećanje za 1,8%, dok je uvoz povećan čak 12,4%, na 10,24 milijarde eura. Deficit je iznosio oko 2,9 milijardi, uz međugodišnji rast od 52,8%.
Stručnjaci navode da izvoz opada zbog slabe potražnje u Evropi, kao našem glavnom izvoznom tržištu, dok uvoz raste zbog jake domaće tražnje, ali i jeftinije robe iz uvoza. Ovakva neravnoteža nije svojstvena samo prvom kvartalu ove godine, već je prisutna nekoliko godina unazad, budući da Srbija godinama više uvozi nego što izvozi. Ovaj deficit delom pokriva Narodna banka Srbije (NBS) koja od početka godine interveniše na deviznom tržištu prodajom deviza.
Inače, prethodnih godina je deficit tekućeg računa bio pokriven prilivom stranih direktnih investicija (SDI), ali se sada situacija pogoršava, pa je u prva dva meseca ove godine neto priliv SDI iznosio 340 miliona eura, što je za 604 miliona, ili za 64% manje nego u istom periodu prošle godine. Sa platnobilansnog stanovišta situacija je još gora ako se uzme u obzir odliv kapitala po osnovu ranijih SDI.
U najnovijim Makroekonomskim analizama i trendovima (MAT) se navodi da je ukupan odliv primarnog dohotka po osnovu SDI iznosio za dva meseca 420,7 miliona eura, od čega se 178,2 miliona odnosi na odlive po osnovu dividendi, 52,5 miliona na odlive po osnovu kamata, a 190 miliona na odliv po osnovu reinvestirane dobiti „koja predstavlja zadržanu dobit preduzeća u stranom vlasništvu, odnosno dobit koja nije isplaćena vlasnicima“.
Ukoliko se priliv u prva dva meseca ove godine od 435 miliona eura umanji za ukupan odliv po osnovu rashoda od SDI u iznosu od 420,7 miliona, čisti neto priliv po osnovu SDI iznosio je svega 13,9 miliona eura, ili za 97,9% manje međugodišnje.
Prema oceni sagovornika lista Danas, trenutna situacija nije alarmantna, ali ovo je još jedan pokazatelj da je Srbiji potreban novi model privrednog rasta kako bi se izbegla ozbiljna kriza. Privredni rast bi trebalo, kažu, da bude baziran na kvalitetnim domaćim proizvodima, umesto na stranim direktnim investicijama, jer ukoliko je suditi po količini povlačenja stranih direktnih investicija, jasno je da se njihov ciklus u Srbiji bliži kraju. Kako ističe profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić, Srbija još nije blizu platnobilansne krize, ali bi pasivan pristup problemima mogao da je odvede u tom smeru.
– Deficit tekućeg platnog bilansa i trgovinski deficit nisu bili veliki u prvoj polovini prošle godine, a nakon toga značajno rastu i to pogoršanje se nastavlja i ove godine. Kao krajnji rezultat može da se javi i platnobilansna kriza, ali je Srbija još daleko od toga, između ostalog jer ima velike devizne rezerve, pa bar nekoliko godina možemo da finansiramo visok deficit trgovine sa svetom. Ne bi bilo dobro da se naše devizne rezerve značajno smanjuju u dužem vremenskom periodu – rekao je Arsić za Danas.
On je dodao da je veliki odliv sredstava i po osnovu kamata, jer se Srbija prethodnih godina značajno zadužila, kao i po osnovu isplate dividendi. Pad izvoza u Srbiji, rekao je, posledica su smanjene tražnje u Evropi, ali i pada cenovne konkurentnosti domaće privrede.
– Naše cene se približavaju evropskim, znatno više nego što se naša proizvodnja i produktivnost približavaju evropskim, i to traje nekoliko godina, tako da neki naši proizvodi više nisu konkurentni. Pogoršanje cenovne konkurentnosti povezano je i sa kursnom politikom i visokim rastom plata u eurima. Tražnja u Srbiji raste zbog ekspanzivne fiskalne politike u ovoj godini. Važno je da se deluje preventivno kako Srbija ne bi pasivno čekala da joj se dogodi platnobilanska kriza. Postoje dva načina – ili da se popravi kvalitet naših proizvoda i da odgovaraju zaradama i kursu kakav je u Srbiji, ili da se smanje zarade i depresira kurs. Bolje je da se promeni struktura privrede i da počnemo da pravimo proizvode koji mogu da finansiraju sadašnje plate i koji odgovaraju ovom kursu. Deficit je kratkorično održiv, dugoročno postaje izazov – poručio je Arsić.
Оставите одговор