Rast srpskog izvoza i pad uvoza u prošloj godini

U prošloj godini Srbija je ostvarila spoljnotrgovinsku robnu razmenu u vrednosti od 65,5 milijardi eura, što je za 1,7 procenata manje posmatrano međugodišnje, navode u Republičkom zavodu za statistiku (RZS).

U 2023. izvoz robe u eurima je porastao za 3,7%, dok je uvoz smanjen za 5,5%, uz deficit robne razmene od 8,2 milijarde eura, što je 27,9% manje međugodišnje. Pokrivenost uvoza izvozom od 77,7% bila je veća u poređenju sa istim periodom 2022, kada je iznosila 70,6%.

Najveći udeo u srpskom izvozu imao je region Vojvodine (33,5%), za njim sledi Beogradski region (24,2%), pa region Šumadije i Zapadne Srbije (20,7%) i Region Južne i Istočne Srbije (19,4%), dok je oko 2,3% izvoza nerazvrstano po teritorijama.

Najveći udeo u srpskom uvozu imao je Beogradski region (43,3%), potom region Vojvodine (33,1%), Šumadije i Zapadne Srbije (13,3%), Južne i Istočne Srbija (8,3%), dok je oko dva posto uvoza ostalo ne razvrstano po teritorijama. RZS ne raspolaže se podacima za region Kosovo i Metohija.

– Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije – objašnjavaju u Zavodu.

Inače, spoljnotrgovinska razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije imale su 59,7% udela u ukupnoj razmeni, a drugi je CEFTA blok sa kojim je Srbija ostvarila suficit robne razmene od 2,7 milijardi eura.

Posmatrano pojedinačno, Srbija je najviše robe izvezla u Nemačku, za 4,3 milijarde, ali je i najviše uvezla iz te zemlje, za 4,8 milijardi eura. Na drugom mestu bila je BiH u koju je Srbija izvezla robe u vrednosti od 1,97 milijarde eura, a zatim slede Italija (1,8), Mađarska (1,56) i Rumunija (1,4 mlrd. eura).

Što se uvoza tiče, iza Nemačke su Kina sa 4,5 milijardi, pa Italija sa 2,7 milijrdi, Turska sa 1,7 milijardi i Rusija sa 1,6 milijrdi eura udela, prenosi Danas.

I u uvozu i u izvozu su prošle godine dominirale električne mašine i aparati, kojih smo izvezli za 3,6 milijardi, a uvezli za 2,5 milijardi eura. U izvozu slede pogonske mašine i uređaji (1,7 mlrd), metalne rude (1,6 mlrd), električna energija (1,3 mlrd) i indutrijske mašine za opštu upotrebu (1,2 mlrd eura).

Po pitanju uvoza, na drugom mestu su nafta i nafni derivati (2,4 mlrd), drumska vozila (1,7 mlrd) i industrijske mašine i farmaceutski proizvodi sa po 1,5 milijardi eura udela.