Juče je u Srbiji stupio na snagu Zakon o digitalnoj imovini, kojim se uređuje oblast digitalnog poslovanja i imovine, a po čemu je naša zemlja među prvima u svetu koje su obezbedile jasan regulatorni okvir za sigurnost investitora i korisnika ove vrste imovine, prenosi B92.
U saopštenju Ministarstva finansija se navodi da je Srbija sa usvajanjem Zakona o digitalnoj imovini još jednom pokazala da ide u korak sa razvojem IT tehnologija, inovacijama i promenama u digitalnom svetu. Postali smo deo rastućeg segmenta digitalne ekonomije i članica retkog kluba zemalja koje su sveobuhvatno regulisale ovu oblast, među kojima su Francuska i Malta, poručuju iz Ministarstva i dodaju da se regulisanjem ove oblasti daje šansa, pre svega mladima, da koriste nove, alternativne izvore finansiranja i ostanu u svojoj zemlji radi ostvarenja svojih poslovnih ideja.
Novim Zakonom omogućava se finansiranje pomoću investicionih tokena, unapređuje se i razvija tržište kapitala korišćenjem digitalne tehnologije i jača okvir za borbu protiv zloupotreba na tržištu digitalne imovine, pranja novca i finansiranja terorizma. S tim u vezi, Zakon o digitalnoj imovini uređuje pitanja izdavanja digitalne imovine i sekundarno trgovanje digitalnom imovinom, pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom, založno i fiducijarno pravo na digitalnoj imovini, nadležnost Komisije za hartije od vrednosti i Narodne banke Srbije, kao i nadzor nad primenom Zakona.
Prema Zakonu, digitalna, odnosno virtuelna imovina predstavlja digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, i ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja, kao ni drugu finansijsku imovinu uređenu drugim zakonima. Postoje dve vrste digitalne imovine: virtuelna valuta i digitalni token. Digitalni tokeni su posebno značajni kao vid alternativnog finansiranja mladih i inovativnih kompanija i startapova. Virtuelne valute, sa bitkoinom kao njenim najpoznatijim predstavnikom na globalnom nivou, jesu inovativna sredstva razmene koje ne izdaju i ne garantuju centralne banke za razliku od običnog novca.
Ovim Zakonom se uvodi institut „belog papira“, koji u skladu sa međunarodnom praksom, predstavlja dokument koji je izdavalac digitalne imovine obavezan da objavi i koji sadrži podatke koji omogućavaju investitorima da donesu odluku o investiranju i procene rizike vezane za ulaganje u digitalnu imovinu. Zakonom se uvodi i institut dozvole, kao i minimalni osnovni kapital koji je privredno društvo u obavezi da ima kada podnosi zahtev za dobijanje dozvole u cilju vršenja usluga povezanih sa digitalnom imovinom, a Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti su određeni kao nadzorni organi, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.
Оставите одговор