U domovovima za stara lica u Srbiji odnedavno mogu da borave i stranci i to pod istim uslovima kao i ljudi iz Srbije, a nekoliko njih iz zemalja u okruženju već koristi usluge privatnih domova u pograničnim gradovima.
Izmenama i dopunama Zakona o strancima regulisano je da strani državljanin može dobiti srpsku boravišnu vizu ukoliko priloži dokaz da će mu zdravstvena ili ustanova socijalne zaštite pružiti adekvatne usluge potrebnog lečenja ili nege, prenose Večernje novosti.
– Član zakona koji je ranije dozvoljavao boravak samo u slučaju zdravstvene zaštite sada je proširen i na socijalnu zaštitu. Naime, govor potpisan sa domom za stare je propusnica za produženje boravišne vize od 90 dana na 12 meseci. Kada taj rok istekne korisnik-stranac ne mora da izlazi iz zemlje da bi produžio boravak, već je dovoljno da samo podnese novi zahtev lokalnoj policijskoj upravi i moći će da nastavi da živi u našoj zemlji – objašnjava Rade Milovanović, predsednik Udruženja privatnih ustanova za smeštaj starih.
Kako kaže Dragan Đurkić, vlasnik doma “Topalović” iz Kladova, koji je već nekoliko meseci u pregovorima oko smeštaja rumunskih državljana u svoju ustanovu, dobra preporuka su blizina državne granice, nepostojanje jezičke barijere i isti mentalitet ljudi.
– Odmah preko Dunava je veliki grad Turnu Severin sa 100.000 stanovnika i najveći broj zainteresovanih je upravo odatle. Od ulaska u Evropsku uniju, Rumuni masovno napuštaju zemlju, a stari roditelji ostaju sami. Njima je pomoć neophodna, a kvalitet usluge u Srbiji je na mnogo višem nivou nego kod njih, pa je i to jedan od razloga što žele smeštaj preko granice – objašnjava Đurkić.
Prema njegovim rečima, i stranci i naši državljani imaju potpuno istu uslugu i cenu koja je za oko 100 eura manja nego u rumunskim domovima, dok je kvalitet daleko bolji. Rumuni, kako kaže, nisu zakonski regulisali ovu oblast i kod njih i dalje radi mnogo nelegalnih domova za stare, a ljude smeštaju i po privatnim kućama bez dozvole, sa po pet-šest ljudi u sobama.
Smeštanje stranaca u domove za stare u Srbiji ne zahteva nikakvu posebnu papirologiju. Stranci moraju da poseduju pasoš, a vlasnici privatnih ustanova insistiraju jedino na medicinskoj dokumentaciji koja ne mora da bude ni prevedena na srpski, već je oni prevode o svom trošku, navode Novosti.
Оставите одговор