Novoinstalirane toplotne pumpe u nemačkim domaćinstvima smanjile su u poslednje tri godine vrednost uvoza tečnog prirodnog gasa za čak 1,3 milijarde eura, pokazuju rezultati istraživanja Instituta za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (IEEFA).
Toplotne pumpe su jedan od načina širenja elektrifikacije u sektoru grejanja i hlađenja, koji smanjuje primenu fosilnih goriva i zagađenje životne sredine. Istovremeno, smanjuje se i uvoz energenata i poveća energetska bezbednost, što je bitno u vremenima drastičnih skokova cena fosilnih goriva usled ratova i drugih kriza, piše Balkan Green Energy News.
Od 2022. do 2025. godine Nemačka je instalirala gotovo 1,1 milion toplotnih pumpi u domaćinstvima, uglavnom kao zamenu za gasne kotlove. Da nije bilo tako Nemački uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) bi u ovom periodu porastao za oko 16 %, što bi koštalo oko 1,3 milijarde eura. S obzirom na to da je potrošnja gasa dostigla vrhunac 2021. godine, instalacija toplotnih pumpi je za tri navedene godine doprinela smanjenju potrošnje gasa u domaćinstvima za 23%.
Izveštaj IEEFA otkriva i rastuću zavisnost Nemačke od američkog LNG-a, koji je najskuplji za kupce u EU. Nemačka je 2025. iz SAD uvezla oko 92 % LNG-a, ali je olakšavajuća okolnost što je LNG činio samo 10% ukupnog nemačkog uvoza prirodnog gasa. Međutim, vodeća energetska analitičarka za Evropu u IEEFA i koautorka izveštaja, Ana Marija Jaler-Makarevič, smatra da se Nemačka potencijalno suočava sa novom geopolitičkom zavisnošću visokog rizika od američkog LNG-a.
Naime, ukoliko se svi aktuelni sporazumi o uvozu LNG-a materijalizuju, Nemačka će uvesti 26,2 milijarde kubnih metara 2030. godine, ili gotovo tri puta više nego u 2025. godini. Uvoz bi trebalo da poraste na 10 milijardi kubnih metara do 2045. kada Nemačka planira da postigne neutralnost u pogledu emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Da bi dostigla ovaj cilj, Nemačka namerava da izgradi gasne elektrane snage 10 GW i dekarbonizuje ih vodonikom. Međutim, izveštaj predviđa da će elektrane na vodonik verovatno imati manju ulogu od predviđene zbog visokih troškova i male efikasnosti. U izveštaju se takođe navodi i da dekarbonizacija uz pomoć projekata za hvatanje i skladištenje ugljenika ne predstavlja rešenje za dekarbonizaciju elektrana na prirodni gas.
Ukoliko bi Nemačka značajno povećala obnovljive izvore energije, skladištenje energije u baterijama i prekograničnu prenosnu mrežu, zemlja bi do 2045. godine potencijalno mogla da smanji udeo električne energije iz gasa i vodonika na 5% sa 16,1% iz 2025. godine, procenjuje IEEFA i preporučuje da se nastavi sa programima energetske efikasnosti, elektrifikacijom grejanja i zamenom gasa obnovljivim izvorima energije.
Iz IEEFA poručuju da bi Nemačka trebalo da značajno poveća i prekogranične prenosne veze i upravljanje potražnjom, što bi, smatraju, pomoglo u minimiziranju proizvodnje struje iz gasa i vodonika. Jedan od predloga je i odustajanje od planova za izgradnju novih terminala za uvoz LNG-a, s obzirom na to da je zemlja već prošla vrhunac potrošnje gasa. Uz sve to, potrebno je i da se pažljivo prate investicije u gasnu infrastrukturu, kako bi se sprečilo nepotrebno povećanje cena gasa za potrošače, dodaju iz IEEFA.
Оставите одговор