Proizvođači semena koji posluju u Srbiji ostvaruju sve bolje rezultate na svetskom tržištu. Prošle godine izvoz semena poljoprivrednog bilja iz naše zemlje povećan je za 41,6 posto u odnosu na 2012. godinu, a njegova vrednost bila je 118,3 miliona dolara, navodi „Dnevnik”.
Iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo naše seme je stiglo čak i do Japana. Direktor Instituta Jegor Miladinović izneo je interesantan podatak da je ova, najveća domaća naučna i semenska kuća, seme suncokreta izvezla u Japan, a seme pasulja u Ugandu.
– Ukrajina je uzela sortu soje „NS merkur” kao standard, što je takođe uspeh. Reč je o ranoj sorti visokog potencijala za prinos, koju Ukrajinci smatraju najboljom u toj grupi zrenja. Novosadsko seme ide najviše u zemlje regiona, ali i u Francusku, Italiju, Rusiju, tačnije u tridesetak zemalja. Ipak, izvoz semena nije navažniji posao Instituta, već posvećenost domaćem tržištu i domaćim poljoprivrednicima, jer je naša društvena funkcija da obezbedimo našim proizvođačima dovoljne količine kvalitetnog semena – naglašava Miladinović i dodaje da je u Institutu je stvoreno oko hiljadu sorti i hibrida, od čega je 500 registrovano i gaji se u inostranstvu.
Veljko Jocić, direktor kompanije „Fid sid” (Feed-seed), koja se takođe bavi proizvodnjom semena u našoj zemlji kaže da je ova kompanija u prošloj godini izvezla 4.300 tona semena kukuruza i suncokreta, koje će biti posejano širom Evrope.
Po podacima Privredne komore Srbije (PKS), iz naše zemlje je u 2013. izvezeno 232,5 hiljada tona semena poljoprivrednog bilja, dok je uvezeno oko 13,9 hiljada tona. U odnosu na 2012. godinu uvoz je povećan 30,8 posto, a vrednost uvoza iznosila je 58,6 miliona dolara. U prošloj godini ukupna spoljnotrgovinska razmena lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja vredela je 21,2 milion dolara, od čega je izvoz tih proizvoda iznosio 14,1 milion dolara za 4,9 hiljada tona, a uvoz više od 7,1 milion dolara za 2.000 tona. Vrednost izvoza u prošloj godini je smanjena za 7,2 posto u odnosu na 2012. godinu, ali i uvoza za 8,7 posto. Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja Srbije sa svetom za dvanaest meseci 2013. Iznosila je ukupno 14,8 miliona dolara. Od toga je izvoz bio 4,9 miliona dolara, što je povećanje od 7,2 posto u odnosu na 2012. godinu. Uvoz je bio vredan 9,9 miliona dolara, što je neznatno povećanje od 0,4 posto u odnosu na 2012. godinu.
Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2013. bilo je zasejano 1.348 hektara lekovitim, aromatičnim i začinskim biljem, što u odnosu na 2012. predstavlja neznatno smanjenje od 0,8 posto. U prošloj godini ukupno 1.487 hektara bilo je namenjeno proizvodnji cveća i ukrasnog bilja, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja smanjenje od 7,8 posto.
Agroekonomski stručnjaci smatraju da su srpski potencijali za proizvodnju i izvoz semena daleko veći, naročito kada se govori o velikim žitnicama, kao što su Ukrajina i Rusija. Samo Ukrajina uvozi semenski kukuruz vredan više od 166 miliona dolara.
U oblasti semenarstva vlada mišljenje da bi proizvođačima semena država trebala da omogući prednost pri zakupu zemljišta, jer bi se na taj način pospešila proizvodnja. Kako ističu stručnjaci, nakon sprovedene privatizacije smanjene su površine zemljišta na kojem seme može da se gaji, a to je velika šteta, jer bi se od semenske proizvodnje mogao ostvariti znatno veći priliv deviza.
U Srbiji se trenutno proizvodi seme za oko šezdeset biljnih vrsta, koje se dosta izvozi. Kvalitet domaćeg semena cenjen je u svetu prvenstveno zahvaljujući tome što imamo razvijenu selekciju, tradiciju u proizvodnji semena, opremljene centre i obučene proizvođače.
Оставите одговор