Srpski sprej produžava svežinu hrane za 10 dana

Naučni tim Instituta za interdisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu pronašao je novi i potpuno prirodni način da se svežina voća i povrća produži do čak deset dana, a originalnost ovog rešenja je u tome što se sprej ne prska direktno na proizvode već na ambalažu.

– Pakovanje može biti karton, papir, plastika, drvo, a kada se sprej nanese na taj materijal formira se jedan tanak, transparentan sloj čija je funkcija u stvari da zaštiti namirnice koje pakujemo – kaže Zorica Branković, članica ovog naučnog tima, a prenosi RTS.

Velike svetske hemijske kompanije stalno pokušavaju da pronađu rešenje kako da voće i povrće što duže ostane sveže, ali su tek srpski naučnici došli do spreja na bazi biopolimera iz prirode, netoksičnog i potpuno bezbednog za ljude i životnu sredinu, koji sprečava razvoj bakterija i gljivica kao glavnih uzročnika kvarenja hrane.

– Kod skladištenja se obično koriste posebni sistemi za čuvanje voća i povrća, odnosno komore koje imaju posebne mikroklimatske uslove i kontrolisanu atmosferu. Te uslove je teško obezbediti kasnije u daljem lancu skladištenja. Ovaj novi proizvod na bazi biopolimera predstavlja jednu novu perspektivu s obzirom na to da se na ovaj način i dalja tržišta skraćuju – kaže Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za prehrambenu industriju PKS.

Ipak, i pored svega rečenog, ne treba da čudi što će ovaj inventivan i svakako veoma isplativ proizvod podeliti sudbinu svojih brojnih prethodnika, naprednih izuma iz Srbije koji su na kraju završili u inostranstvu. Naime, izumitelji spreja za produživanje svežine hrane planiraju da proizvodnju svoga spreja pokrenu, ne u svojoj zemlji, već u Kini.

– Nekako se pokazalo vremenom da postoji više interesovanja od strane investitora u inostranstvu nego na našem tržištu što mene zaista iznenađuje s obzirom na ogromne potencijale za korišćenje ovog proizvoda, tako da mi svakako nećemo zapostaviti ovo naše tržište i pokušaćemo i ovde da pokrenemo proizvodnju – poručuje Brankovićeva.

Ne postoje tačne kalkulacije koliki su ukupni gubici zbog voća i povrća koje je izgubilo svežinu na putu od proizvođača, kroz distributivne lance i magacine, do rafova, ili kada kamion ostane dan-dva duže na graničnom prelazu zbog neočekivane situacije.

Zvanična statistika pokazuje da u svetu jedna trećina hrane završi kao otpad, što je gubitak od oko 1.200 milijardi dolara. Ono što ne vidimo jeste da taj prehrambeni otpad godišnje u svetu oslobodi osam posto ukupno emitovanog ugljendioksida. Tome svoj doprinos daje i Srbija koja godišnje baca 83 kilograma hrane po stanovniku.