Stanovi koje je Srpska pravoslavna crkva (SPC) sa dve privatne firme izgradila u „Dorćol centru“, prodati su i pre no što su završeni. SPC trenutno zida i na Senjaku, gde je jedan stan prodat za čak 13.000 eura po kvadratu, a uskoro započinje i izgradnju kompleksa u centru Zemuna, piše Radar.
Iz budžeta Republike Srbije SPC godišnje dobija milione eura, kako kroz redovna davanja, tako i vanredno iz tekuće budžetske rezerve, a zbog generalno „teške situacije“, obnove manastira ili završetka radova na Hramu Svetog Save, crkva je za poslednjih sedam godina dobila od države najmanje 74 miliona eura.
Istovremeno, SPC zida u Beogradu luksuzne stambeno-poslovne objekte koje prodaje na tržištu po cenama i do 6.000 eura po kvadratu. Nedavno je dobila upotrebnu dozvolu za kompleks zgrada sa 107 stambenih i 11 poslovnih jedinica, i tri podzemne etaže sa 148 parking-mesta, koji je sa partnerima izgradila na Dorćolu i sve ih je već rasprodala, osim jednog lokala od 113 kvadrata, koji košta 700.000 eura.
Crkva trenutno pribavlja dokumentaciju za gradnju stambeno-poslovne četvorospratnice od skoro 3.000 kvadrata, sa 20 stanova, dva poslovna prostora i 26 parking mesta. Kompleks će biti podignut na crkvenoj parceli u Ulici cara Dušana u Zemunu, a koinvestitor je građevinska firma Premijum konstrakšn.
Već nekoliko godina SPC gradi i u Drinićkoj ulici na Senjaku, gde je 2023. kvadrat dostigao najskuplju cenu u Beogradu od oko 13.000 eura. Objekat će se sastojati od podruma, prizemlja, jednog sprata i povučenog sprata, a kad radovi budu okončani imaće šest stanova i 12 garaža, ukupne površine od 1.318 kvadrata.
Inače, prvi ovakav poduhvat SPC bio je kompleks u Bulevaru Zorana Đinđića na Novom Beogradu 2018. godine, u kom je cena kvadrata iznosila oko 3.000 eura sa PDV. Godinu dana kasnije Crkva je sazidala 36.600 kvadrata sa 127 stanova, među kojima su i luksuzni petosobni dupleksi na vrhu zgrada. U ovaj projekat SPC je ušla sa kompanijom PMC inženjering, ćerkom firmom državne kompanije za izvoz naoružanja Jugoimport SDPR, kojoj je SPC zapravo ustupila zemljište za gradnju…
Sve bi ovo bilo u redu da je Srpska pravoslavna crkva preduzeće i da kao i ostale građevinske kompanije podnosi finansijske izveštaje, odnosno polaže račune građanima koji je zapravo i finansiraju. Međutim, vrh SPC o tme ćuti, kao i Ministarstvo finansija koje uporno odbija da odgovori na pitanje novinara Radara koliko se godišnje iz budžeta Srbije izdvaja za finansiranje aktivnosti SPC.
Približan iznos može se odrediti prema podacima iz zakona o budžetu i izdvajanjima iz tekuće budžetske rezerve, pa će, sudeći po Zakonu o budžetu za 2025, Crkva ove godine dobiti nešto više novca nego ranijih godina. Naime, Uprava za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, čiji je najveći korisnik SPC, imaće ove godine za 4,3 miliona dinara veći budžet nego 2024, što je oko 1,1 milijarde dinara (oko 9,4 miliona eura), od čega je 325 miliona dinara planirano za penzijsko i invalidsko osiguranje sveštenika, a 177 miliona za izgradnju verskih objekata.
Ove godine će biti izdvojeno i oko 3,8 miliona eura više za zaštitu kulturne baštine, podršku SPC i kulturnim aktivnostima, a preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju u te svrhe će biti potrošeno još oko 8,5 miliona eura. Sem toga, neiscrpan izvor prihoda za SPC predstavlja i tekuća budžetska rezerva preko koje se u crkvenu kasu slivaju milioni eura. Istraživanje Radara je pokazalo da je samo u prošloj godini na taj način Crkvi isplaćeno devet državnih donacija u ukupnom iznosu od oko 4,1 milion eura.
Podsećanja radi, vlada je 2019. donela odluku da se za izgradnju Hrama Svetog Save uplati 10 miliona eura, a u 2024. još 212,4 miliona dinara, ili nešto više od 1,8 miliona eura. Prema navodima predsednika Aleksandra Vučića, u izgradnju Hrama država je od marta 2017. do septembra 2020. izdvojila čak 43 miliona eura. Od tada je, kako su objavili mediji, preko budžetske rezerve za taj objekat donirano još najmanje 31,5 miliona eura.
Osim za izgradnju Hrama Svetog Save, država je preko budžetske rezerve u 2024. novac dala i 100,4 miliona dinara za Zadužbinu manastira Hilandar, 29,5 miliona za obnovu i izgradnju manastira Rmanj i još 53,1 milion Eparhiji vranjskoj za manastir Prohor Pčinjski…
Patrijaršijska upravna kancelarija SPC u Beogradu se 2018. obratila predsedniku vlade sa zahtevom da im se odobri milion eura, „s obzirom na tešku situaciju i nemogućnost izmirenja prispelih zakonskih obaveza za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje za svoje zaposlene, kao i pripadajuće poreze“, iako država to već radi po automatizmu.
Kada se svi ovi budžetski troškovi uzmu u obzir, a posebno profit koji Crkva, zajedno sa ortačkim, uglavnom privatnim firmama, ostvaruje prodajom luksuznih nekretnina, ne treba da čudi što će samo u renoviranje vile za patrijarha Porfirija u Užičkoj ulici na Dedinju Crkva investirati 75,4 miliona dinara ili oko 650.000 eura.
Inače, poreski stručnjaci kažu da se po važećem zakonu porez na imovinu ne plaća na objekte koji služe za obavljanje verskih obreda, ali da to izuzeće ne bi trebalo da važi za zgrade koje SPC gradi za tržište, kao i za lokale koji se koriste u komercijalne svrhe. Prema rečima profesora na fakultetu FEFA Gorana Radosavljevića, u većini evropskih zemalja je uobičajeno da država finansira obnovu i održavanje manastira kao dobra od izuzetnog kulturnog značaja, međutim, postavlja se pitanje da li SPC plaća sve poreze koje bi trebalo, s obzirom na to da nije u obavezi da vodi finansijske izveštaje.
– Smatram da bi kompanije unutar Crkve koje se bave različitim delatnostima i koje su profitabilne, trebalo da plaćaju porez i da transparentno posluju. Komercijalne aktivnosti bi trebalo da budu transparentne. Kada nisu, postoji određena bojazan da se radi o pranju novca, neplaćanju poreza – poručio je Radosavljević.
Оставите одговор