Srbija bi trebalo da otkaže veći deo odobrenih kredita od ukupno 3,5 milijardi eura ili da neke od tih pozajmica preusmeri na hitnije projekte, smatra direktor kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Beogradu Mateo Patrone.
Po njegovim rečima, o ovome je razgovarano sa vlastima u Srbiji, jer obaveza države da plaća određenu naknadu za novac koji joj je odobren, a nije iskorišćen, predstavlja veliki problem.
On je precizirao da od ukupno 3,5 milijarde eura, koliko su međunarodne finansijske institucije odobrile Srbiji za različite projekte, samo krediti EBRD-a iznose više od 800 miliona eura.
– Da bi ti krediti bili otkazani ili preusmereni, Vlada Srbije treba to da traži od kreditora, a mi bismo rado izašli u susret. To bi onda oslobodilo fiskalni prostor za državu, ili bi taj novac mogla da koristi u druge svrhe. Deo problema, vezano za neiskorišćene zajmove, nalazi se u lošem planiranju projekata, a deo u tome što je tenderska procedura komplikovana ili što se prioriteti vremenom menjaju. Razvoj infrastrukture, za koju je i odobren najveći deo od 3,5 milijardi eura kredita, svakako je prioritetno pitanje, jer bi njen razvoj podigao ukupnu konkurentnost zemlje – kaže Patrone, a prenosi agencija „Tanjug“.
On smatra da privreda Srbije ima problem da obezbedi finansiranje. Kako kaže, paradoksalno je da je bankarski sektor veoma likvidan, a da preduzeća imaju otežan pristup kreditima.
– Mikro firme imaju najviše problema da obezbede različite izvore finansiranja i najteži im je pristup kreditima. Recimo, lizing je veoma dobar način da se finansiraju kompanije, ali nije toliko zastupljen u Srbiji koliko bi mogao da bude. Generalno, nizak stepen raspoloživog finansiranja utiče i na to da firme ne ulažu u imovinu, dok banke navode da je glavni razlog za otežano odobravanje kredita preduzećima, to što su slabo kapitalizovana. Najveći problem su firme koje uopšte ne vraćaju kredite i to što je udeo nenaplativih zajmova u Srbiji, takozvanih NPL-ova, jako visok, čak oko 23 posto od ukupnog broja odobrenih kredita – navodi Patrone.
Po njegovom mišljenju, trebalo realno sagledati i poziciju banaka i poziciju preduzeća i kaže da ne bi trebalo gledati samo bilanse banaka, već je neophodno i restrukturirati kompanije koje ne otplaćuju kredit. On je podsetio da se Vlada Srbije po ovom problemu konsultuje i sa Svetskom bankom (SB) i Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), a da je EBRD prošle godine na tom polju sarađivala sa nadležnim Ministarstvom privrede i Privrednom komorom Srbije (PKS).
– Ideja je bila da se angažuje i privatni sektor koji bi otkupio loše kredite, ali da se na to nikako ne troši novac iz budžeta. Privatni investicioni fondovi mahom nude malo novca za otkup NPL-a, pa banke nisu voljne da ih prodaju. Neke kompanije koje ne otplaćuju kredit je moguće restrukturirati, a neke nije, a zbog toga nije ista situacija ni sa NPL-ovima. EBRD će, zajedno sa drugim međunarodnim finansijskim institucijama pokušati da pokrene dijalog o stvaranju uslova kako se firme ne bi dugo držale u predstečajnoj fazi, jer to nije interes ni banaka, ni kompanije, niti samog ekonomskog sistema države, a ne ide u prilog ni zaposlenima u toj firmi – objašnjava Patrone.
Оставите одговор