Kroz pomoć Nemačke organizacije za tehničku saradnju (GIZ) u bilateralne razvojne projekte u Srbiji u proteklih 15 godina uloženo je 120 miliona eura.
Na panel-diskusiji “15 godina nemačko-srpske saradnje” održanoj na Fakultetu političkih nauka, rečeno je da su pored GIZ-a, projekti realizovani i preko Nemačke razvojne banke (KfW), najčešće u oblasti javne infrastrukture, održivog razvoja zapošljavanja i državne uprave.
Učesnici diskusije naveli su da je za razvojne projekte u Srbiji u prošloj godini Nemačka izdvojila 157 miliona eura, od čega 138,5 miliona u formi povoljnih zajmova i 18,5 miliona bespovratnih sredstava za tehničku pomoć, prenosi agencija „Tanjug“.
– Ulaganja GIZ-a u projekte u Srbiji podrška su na polju evropskih integracija i pribiližavanja Uniji. GIZ je ulagao u projekte obrazovanja, pre svega u programe podrške mladim ljudima, zbog čega su u 134 opštine u Srbiji formirane omladinske kancelarije kao podrška mladim ljudima u rešavanju problema. Cilj je da se obrazovanje povežu sa praksom, zbog čega su i svi naši programi usmereni ka boljem obrazovanju mladih ljudi i lakšem savladavanju prepreka sa kojima se svakodnevno suočavaju – objasnio je Sigmund Miler, regionalni direktor te organizacije.
Jasmina Vulović, zamenica direktora Kancelarije KfW u Srbiji, istakla je na diskusiji da je u pomenutom periodu preko te nemačke banke najviše projekata realizovano u oblasti vodosnabdevanja, otpadnih voda i energetike.
– Jedan od važnijih projekata koji je realizovan prošle godine jeste obnova hidroelektrane u Bajinoj Bašti, u koju je nemačka strana uložila 30 miliona eura, a „EPS“ 49 miliona. Ta hidroelektarana stara je 30 godina i više je ličila na muzej, iako je bila dobro održavana, pa je ovom obnovom omogućeno njeno korišćenje i u narednih 30 godina – istakla je Vulovićeva.
Učesnike diskusije jedan od profesora je pitao da li se ta ulaganja isplate, imajući u vidu da sve više mladih ljudi odlazi iz Srbije u Nemačku i druge zemlje, pa ukoliko se taj trend nastavi, kako je rekao, neće imati ko da vraća uzete kredite. Ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm odgovorio je da cilj nije da mladi odu u neku drugu zemlju, već da ostanu u Srbiji i da tu žive. On je pri tom istakao da bi mladim ljudima, koji su nesporno obrazovani, trebalo pomoći da razviju preduzetnički duh i osnuju svoja preduzeća, jer je to ono što trenutno Srbiji nedostaje.
Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije kratko je poručila studentima da ne bi trebalo da kritikuju svoju zemlju pred strancima, pa ni pred nemačkim ambasadorom.
Оставите одговор