Agencija za privatizaciju je 15. avgusta objavila javni poziv za ukupno 502 preduzeća iz svog portfolija, a pisma o zainteresovanosti moguće je dostaviti najkasnije do 15. septembra ove godine. Agencija će do 30. oktobra dostaviti Ministarstvu privrede predloge sa odlukom o modelu privatizacije.
Privatizacija 14 banja i specijalnih bolnica u Srbiji, koje se nalaze na spisku Agencije za privatizaciju, neće uključivati i prodaju izvora koji predstavljaju prirodno blago, tvrdi v.d. direktora ove agencije Marijana Radovanović, a prenosi agencija „Tanjug“.
Ona kaže da je nastupio trenutak da se banje prodaju, jer će bez novih ulaganja njihova vrednost opadati, dok banje oko kojih traje sudski spor, neće ni biti privatizovane.
– Izvori se neće privatizovati, jer je to prirodno bogatstvo i kao takvi ostaju državni. Samo će se prenositi pravo korišćenja izvorišta uz određenu nadoknadu koja će se plaćati nadležnim institucijama po utvrđenim tarifama. Verujem da će sve prepreke biti prevaziđene zbog izuzetnog interesovanja investitora za banje. Fond penzijskog i invalidskog osigutanja (PIO) je državna institucija i kao takva moći će aktivno da učestvuje u samom postupku privatizacije. Ovaj Fond će imati značajnu ulogu isto kao i druge zainteresovane strane, poput Ministarstva zdravlja, ali i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija – objasnila je Radovanovićeva.
Inicijativa za privatizaciju srpskih banja doneta još 2008. godine i Vlada Srbije je, podseća v.d. direktora, dala saglasnost na tu inicijativu, što jasno pokazuje opredeljenje da banje i specijalne bolnice i budu privatizovane. Govoreći o sudbini ostalih preduzeća za koja ne budu stigla pisma zainteresovanosti i gde privatizacija nije realna, ona kaže da će u njima, nakon socijalnog programa, biti pokrenut stečaj ili likvidacija.
– Prilikom dostavljanja predloga najviše ćemo ceniti pisma zainteresovanosti, ali ćemo kod firmi uvažavati i parametre kao što su da li one imaju razvijen biznis, svoje proizvode i tržište. Ideja nam je da ovom prilikom odvojimo zdravo od bolesnog. Kada je reč o preduzećima sa društvenim kapitalom, rešenja i za njih su ista kao za sve. Jedina razlika je što će društvena preduzeća morati da budu privatizovana do 31. decembra 2015. godine, a nakon toga će biti likvidirana po sili zakona. Preduzeća iz metalskog sektora su mahom prezadužena i tehnološki zastarela, ali sa druge strane, imaju veliku vrednost imovine i kvalitetnu radnu snagu, što će predstavljati njihovu prednost u privatizaciji. Ne verujem da će veliki sistemi moći da se privatizuju kao celina, ali uz nova rešenja koja nudi zakon, poput prodaje delova imovine ili strateškog partnerstva sa državom, verujem da ćemo naći kupce za većinu njih – objasnila je Radovanovićeva.
U portfoliju Agencije za privatizaciju se, kako kaže, nalazi i 73 preduzeća koja se bave informisanjem i komunikacijama, a prilikom njihove privatizacije u potpunosti će biti ispoštovan Zakon o javnom informisanju.
– To znači da će mediji biti privatizovani preko modela prodaje kapitala, uz obavezu da u kontinuitetu od pet godina nakon privatizacije, novi vlasnik zadrži istu delatnost. Mediji moraju biti privatizovani do 1. jula 2015 godine, a u suprotnom akcije će radnicima biti ponuđene besplatno, pa ako ih zaposleni ne prihvate, ti mediji će biti brisani iz regista -kaže Radovanovićeva.
Inače, ukupni gubici svih ovih firmi u prošloj godini iznosili su oko pola milijarde eura, a u njima radi oko 90.000 ljudi.
Оставите одговор