U Srbiji je letos žito dobro rodilo, pa smo na godišnjem nivou imali 3,6 miliona tona ove kulture. Od te količine izvezeno je nešto više od 260.000 tona, a na zalihama se još uvek nalazi više od 1,7 miliona tona.
Prema rečima Branislava Gulana, ekonomskog analitičara i člana Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, septembarski podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da od tih 3,6 miliona tona prošlogodišnji rod iznosi oko 2,9 miliona tona, uz prosečan prinos od 5.042 kilograma po hektaru, prenosi agencija Tanjug.
Pozivajući se na podatke Žita Srbije i Uprave carine o izvozu pšenice, on je objasnio da je od ukupno izvezenih 260.763 tone u periodu od jula do novembra, u avgustu bilo izvezeno 105.123 tone, u julu 47.317, septembru 38.109, oktobru 35.943, a u novembru 34.271 tona.
Srpske pšenice je najviše izvezeno u Rumuniju, 143.922 tone, u Makedoniju 36.147 i Bosnu i Hercegovinu 22.592 tone. Gulan kaže da bi sada valjalo ubrzati izvoz, budući da je prosečni mesečni izvoz manji u odnosu na prošlu godinu, zbog čega bi sledeću žetvu mogli dočekati sa značajnim zalihama.
Što se tiče brašna od prošlogodišnjeg roda, Gulan navodi da je od jula do novembra izvezeno ukupno 51.357 tona, od čega u julu 6.931 tona, avgustu 10.257, septembru 10.117, oktobru 14.075, a novembru 9.977 tona, pri čemu je najviše izvezeno u Crnu Goru (15.934 tone), Makedoniju (15.544) i Bosnu i Hercegovinu (15.031 tona).
Оставите одговор