„Pupinov most“ spojio Banat i Srem

Novi „Pupinov most“ u Beogradu koji preko Dunava spaja Zemun i Borču od juče je otvoren za saobraćaj. Most je dobio ime po Mihajlu Pupinu, srpskom naučniku, pronalazaču i profesoru Univerziteta Kolumbija, rođenom u mestu Idvor u Banatu.

Dužina novog beogradskog mosta iznosi 1.507 metara, širok 29,1 metar, i ima šest kolovoznih traka i dve pešačke staze. Nalazi se na delu magistralnog puta koji će povezati Koridor 10 sa Zrenjaninskim putem i izmestiti teretni saobraćaj iz centra Beograda na obilaznicu. Otvaranjem ove saobraćajnice putovanje od banatske obale Dunava do sremske trajaće svega desetak minuta, umesto dosadašnjih sat i po gradskim prevozom ili 45 minuta automobilom, prenose mediji u Srbiji.

Izgradnja „Pupinovog mosta“ i pristupnih saobraćajnica koštala je 260 miliona dolara, od čega je 85 posto novac iz kredita kineske „Eksim banke“, a preostalih 15 posto obezbedila je država Srbija i Grad Beograd. Kada budu potpuno završene, pristupne saobraćajnice će biti dugačke 21,6 kilometara, od čega je do danas završeno 10 kilometara s obe strane mosta. Kako je planirano, saobraćajnica od Zrenjaninskog do Pančevačkog puta trebalo bi da bude završena u septembru sledeće godine.

Predugovor o izgradnji mosta potpisan je u oktobru 2009. godine na osnovu Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između vlada Srbije i Kine, potpisanog u avgustu 2009. u Pekingu, prilikom posete tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića Kini. Radovi su počeli krajem oktobra 2011. godine, a rok za završetak je bio tri godine. Glavni izvođač radova na mostu bila je kineska kompanija „Čajna roud and bridž korporejšn“ (China Road and Bridge Corporation – CRBC), dok su domaće kompanije bile podizvođači. Aneks ugovora o izgradnji Pupinovog mosta, o isplati dodatnih do 2,3 miliona dolara za već završene radove, potpisan je u septembru ove godine.

„Pupinov most“ juče su svečano otvorili premijeri Srbije i Kine Aleksandar Vučić i Li Kećijang. Otvaranju mosta prisustvovao je i nekadašnji gradonačelnik Beograda Dragam Đilas za čijeg je mandata otpočela gradnja ovog kapitalnog srpskog projekta.