Privrednici u Nemačkoj negoduju jer im se državna pomoć isplaćuje sa višemesečnim kašnjenjem, dok vlada ne istupa sa jasnim perspektivama za ponovno otvaranje i popuštanje restriktivnih mera.
Prošlonedeljna odluka o produženju lokdauna u Nemačkoj do 7. marta, ostala je bez jasne perspektive za ublažavanje mera, što je razočaralo nemačke privrednike koji sve glasnije zameraju što politika ni godinu dana nakon izbijanja pandemije nema precizan koncept sa jasnim kriterijumima za postupno otvaranje, piše Dojče vele.
Predsednik Privrednog saveza industrijskih preduzetnika iz Badena (WVIB), Tomas Burger, kaže da je „oprez sigurno važan, ali da je godinu dana bez jasne perspektive iritirajuće“, a predsednik Udruženja poslodavaca, Rajner Dulger, upozorava da su zaštita od zaraze i sprečavanje stečajeva „dve strane iste medalje“. On ističe da je „zero-covid“ strategija opasna opcija ukoliko se posmatra samo jedna strana, kao i da će Nemačkoj nakon pandemije biti potrebna jaka preduzeća.
Prema informacijama Nemačkog saveza hotelijera i ugostitelja (Dehoge), poduzeća iz te branše su u januaru ove godine zabeležila za 78 procenata manju zaradu nego u istom mesecu prošle godine. Predsednik ovog saveza Gido Celick kaže da će krajem februara biti već četiri meseca kako su zatvoreni, zbog čega su očaj i zabrinutost za egzistenciju u branši ogromni.
Iako trgovci, hotelijeri i ugostitelji sve glasnije traže jasan plan za ponovno otvaranje, savezni ministar privrede Peter Altmajer i dalje poziva na oprez, zbog čega je uoči virtuelnog sastanka sa predstavnicima više od 40 proivrednih udruženja poručio učesnicima da „privreda ne može cvetati ako dođe do trećeg talasa korone“.
Još jedan veliki problem u celoj priči je i prespora isplata državne pomoći privredi. Dehoga izveštava da više od trećine njihovih članova još nije dobilo ni finansijsku pomoć za novembar. Prema izjavi vlasnika jedne porodične firme, Rajnholda fon Eben-Vorlija, za Handelsblat, „država je prvo rasipnički obećala pomoć, a onda su ministarstava privrede i finansija u mukotrpnim pregovorima učinili uslove za isplatu tako komplikovanim da je malo ostalo od obećanja da će se pomoći nebirokratski i velikodušno.“
Savezno ministarstvo privrede je priznalo da su do 3. februara podneseni zahtevi za novembarsku pomoć u vrednosti od pet milijardi eura, kao i da je do sada isplaćeno samo 59 posto tog iznosa, a za decembar svega 41 posto.
Direktor proizvođača medicinske tehnike, Bert Suter, stoga poručuje da nikome „sada više ne trebaju politički sastanci na vrhu bez novih spoznaja, već da je sada hitno potreban demokratski i dobro vođen tehnokratski klub koji će predložiti privredi kako da izađe iz krize, pa čak i ako je virus još uvek prisutan“.
Оставите одговор