Potopljena nemačka flotila van Dunava do 2023.

Izvlačenje oko 200 nemačkih ratnih brodova potopljenih u Drugom svetskom ratu u Dunavu, trebalo bi da se završi do 2023. godine. Za početak je planirano da se u narednim mesecima izabere izvođač koji će kod naselja Prahovo kraj Negotina snimiti potopljene brodske olupine.

Podvodno snimanje potopljene nemačke flotile trebalo bi da traje oko godinu dana, nakon čega će uslediti izbor izvođača za vađenje samih olupina, navode u Evropskoj investicionoj banci (EIB) koja projekat finansira sa oko 23 miliona eura, prenosi agencija Tanjug.

– Reč je o kompleksnom zadatku, projektu koji je deo ulaganja 100 miliona eura u rečni saobraćaj u Srbiji, među kojima su i ulaganja u luke i kargo terminale, pre svega u Smederevu, brodsku prevodnicu kod Đerdapa i izgradnju hidrometeoroloških stanica duž Save i Dunava. Dok god se olupine ne izvade iz reke, brodovi ne mogu nesmetano da plove Dunavom koji je važan koridor za Srbiju i panevropski koridor veoma bitan za rečni saobraćaj u Evropi – rekla je direktorka kancelarije EIB-a za Zapadni Balkan Dubravka Negre.

Ona je navela da se očekuje da će nadzor nad operacijom izvlačenja brodova obavljati Nemci. Prema proceduri, prvo treba ugovoriti podvodno snimanje radi dobijanuja bezbednosnog sertifikata, a potom sledi izbor izvođača za vađenje brodova iz reke, za šta je ostavljen rok od dve godine.

Meštani sela Prahova godinama svedoče da u vreme niskog vodostaja na površinu Dunavu izranjaju ostaci potopljenih brodova, među kojima se mogu prepoznati razarači, krstarice i saniteti. Evropska agencija za rekonstrukciju je u septembru 2006. godine finansirala sonarno snimanje olupina, međutim, operacija čišćenja Dunava je zatim stopirana zbog nedostatka novca.

Istorija kaže da su 1944. godine, bežeći pred Crvenom armijom, nacisti u operaciji „Dunavski vilenjak“ potopili celu svoju Crnomorsku flotilu od oko 200 ratnih brodova, patrolnih čamaca, sanitetskih brodova i barži. Operacija je bila pokušaj proboja od Crnog mora do Beograda, međutim, Nemci su u Klisuri shvatili da je proboj nemoguć, te su flotu potopili delom kod Prahova, a delom kod Brze Palanke.

Nekoliko nemačkih ratnih brodova je nakon rata izvađeno i priključeno rečnoj flotili JNA, ali većina njih zajedno sa neeksplodiranim granatama i dalje leži na dnu Dunava i otežava plovidbu tokom niskog vodostaja. Inače, neke od pretpostavki govore da se u nemačkim olupinama nalazio i nacistički ratni plen opljačkan u Sovjetskom Savezu tokom Drugog svetskog rata.