Evropska komisija je 2017. godine tužila Nemačku zbog prevelike koncentracije nitrata u podzemnim vodama, a sada je nova studija nemačkog Instituta za ekonomska istraživanja (DIW) pokazala da je zagađenje povezano sa tovom životinja.
Naime, istraživanje je otkrilo da je, u odnosu na nacionalni prosek od 18%, nivo nitrata niži u šumskim i livadskim područjima, a znatno veći na poljoprivrednom zemljištu, gde iznosi oko 28%. U nekim područjima rezultati su bili zastrašujući, jer je koncentracija zagađenja bila i sedam puta veća u odnosu na dozvoljenu od 50 mg/l.
Rasprava na ovu temu se sve više rasplamsava u Nemačkoj, jer poljoprivrednici smatraju da vlada nepravedno optužuje samo sektor poljoprivrede, a kako kažu, imaju i saznanja da se neke članice Evropske unije ne pridržavaju normi i prijavljuju niže nivoe nitrata izmerene u šumama. Prema istraživanju DIW-a, poreklo oko 50% azotnih jedinjenja u tlu pripisuje se poljoprivredi, iako lokalni uslovi, poput brzine protoka vode i svojstva zemljišta, takođe utiču na povećan nivo nitrata na određenim mestima, piše Euractiv.
Najveći nivoi ovoga jedinjenja izmereni su u nemačkim pokrajinama koje tove svinje, usled korišćenja đubriva za uzgoj žitarica kojima se svinje hrane, a koje se u tlu pretvara u nitrat i kao takvo stiže do podzemnih i površinskih voda. Veća koncentracija je ustanovljena u svinjarstvu, dok su u ostalim sektorima stočarstva nivoi bili na normalnom nivou.
Iako je Nemačka pooštrila propise o đubrenju, obnavljanje podzemnih voda se odvija sporo, pa rezultati analiza konstatno stagniraju. Da bi predupredilo moguće novčane kazne, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine je posednjih meseci radilo na izmeni uredbe o đubrenju, koju su zatim predali Evropskoj komisiji na ocenu. Ukoliko se komisija složi, nova stroža pravila bi mogla da stupe na snagu već početkom leta, a nakon toga će biti odlučeno hoće li se postupak obustaviti ili ne.
U poslednjih nekoliko godina ostale države članice EU uspešno su smanjile višak nitrata. Između 1980. i 2007. Danska ga je smanjila za 37%, nakon što je uvela strože standarde i takozvani registar đubriva. I u Holandiji je između 1990. i 2012. godine potražnja za azotnim đubrivima pala za oko polovinu, nakon uvođenja gornje granice đubrenja. Stoga u DIW-u zaključuju da se smanjenje nitrata nigde nije dogodilo preko noći, već da je za tako nešto bilo potrebno da prođe od 20 do 30 godina.
Оставите одговор