Kroz privatizaciju poljoprivrednih kombinata u Srbiji u privatan posed prešlo je na stotine hiljada hektara oranica, iako je prodaja državnog zemljišta zabranjena zakonom. Samo je u Vojvodini na taj način otuđeno oko 500.000 hektara obradive zemlje, tvrdi Dejan Ilić iz udruženja Obruč, koji je zajedno sa pokojnom predsednicom Saveta za borbu protiv korupcije Vericom Barać, ovo pitanje pokrenuo još 2003. godine, piše „Danas“.
Kako objašnjava Ilić, zemljište je privatnim licima prodavano najčešće kroz privatizaciju poljoprivrednih kombinata, tako što bi uz mali procenat društvenog kapitala, obično u vidu zgrade i dela zemljišta, koje su privatnici kupovali, bio prodavan i deo zemlje u državnoj svojini. Kasnije je, zahvaljujući Zakonu o premeru iz 2009. godine, kojim se želelo urediti stanje u katastrima, državno zemljište direktno prepisivano na privatna lica.
– Katastri i pojedinci u okviru njih su na ovaj način pogazili sve zakone ove zemlje, pa čak i Ustav, koji zabranjuje privatizaciju državne imovine. Što je još gore, mnogi su tu zemlju kasnije preprodali strancima, što je takođe zakonom zabranjeno. Veliki procenat tako otuđene imovine čini zemljište čiji ga nekadašnji vlasnici sada potražuju na osnovu Zakona o restituciji. Savet za borbu protiv korupcije i Udruženje Obruč povodom ovih nezakonitosti prvi put su se obratili Agenciji za privatizaciju, čiji je direktor tada, 2003. godine, bio Mirko Cvetković, i od tada traje naša borba za poljoprivredno zemljište. Međutim, Savetu za borbu protiv korupcije Cvetković nakon toga šalje dopis u kojem navodi da smo mi destruktivne snage i da želimo da destabilizujemo privredu Srbije. I naravno, ništa nije bilo preduzeto povodom ove očigledne pljačke – priča Ilić i navodi kako se sa istim informacijama i saznanjima Savet obratio vladi i 6. decembra 2012. godine, kada je predao kompletan izveštaj o ovom problemu, ali takođe nije bilo nikakve reakcije.
U gotovo svim opštinama postoji problem prodaje državnog zemljišta. Predsednik udruženja malih akcionara subotičkog „Agrokombinata“ Josip Ivanković kaže da je to poznata činjenica čak i u gradskim službama u Subotici, a proverom u katastru utvrđeno je i koliko u kom ataru nedostaje državne zemlje. Kako tvrdi, u Agrokombinatu tačno znaju ko obrađuje koje državne parcele, a to su obično one najbolje.
Dejan Ilić smatra kada bi postojala politička volja, država bi lako mogla utvrditi koliko je hektara zemlje nestalo iz državnog registra jednostavnim uvidom u katastre, i da do sada ta volja nije bila demonstrirana.
– U ovom slučaju država je najveći gubitnik, jer je ovim izgubila veliki deo svoje imovine, te se postavlja pitanje da li su se političke elite od 2000. na ovamo svesno upustile u jedan veoma opasan proces uništavanja sopstvene svojine, a čini mi se da jesu – smatra Ilić.
Arpad Fremond, dosadašnji poslanik i član odbora za poljoprivredu u Skupštini Srbije, kaže da o ovom problemu državni organi nisu raspravljali ni na jednom nivou, niti je on ikada bio predmet rasprave u Skupštini.
– Tokom privatizacije je svakako bilo nekih propusta, ali ne verujem da je nestalo stotine hiljada hektara. Zakon kaže da je mogla da se prodaje samo društvena svojina. Mi na sednicima Odbora nikada nismo imali tu temu na dnevnom redu, a ako je bilo takvih nezakonitosti, mislim da bi nadležni organi morali da sprovedu istragu – kaže Fremond.
Оставите одговор