Najveća narodna fešta u svetu, minhenski Oktobarfest,ove godine protiče u znaku očuvanja zdrave životne sredine. Za šesnaest festivalskih dana ispunjenih zabavomzaduženo je čak 170 vratolomnih vozila i ringišpila, snažna muzička pojačala uz štandove za gađanje plastičnih ruža iprepuni šatori veličine fudbalskih igrališta.
Tokom dve nedelje tu se tiskačak šest miliona ljudi u različitim stadijumima pijanstva, koji su u stanju da pojedu pola miliona pilića i popiju oko osam miliona litara piva. Toliko posetilaca moralo bi da za sobomostavlja i ogromne količine smeća, međutim, minhenski festival nije za džabe još 1997. godine stekao status „zelene“ priredbe velikih razmera, kada je dobio „Oskara za zaštitu okoline“, podseća „Dojče vele“.
Od organske hranedo ekološkog WC-a
Celokupna gastronomska ponuda, od pečenog pileta, svinjske kolenice i pečene kobasice, do prženih badema i voća u čokoladi, na Oktoberfestu se može dobiti i u organskoj varijanti.
Ugostitelji kao što je „Šihtl“ nude isključivo organski gajeno meso preduzeća„Hermansdorfer“, uglednog seoskog ekološkog uzgajivača.Šefica tog ugostiteljskog objekta, Koni Berke, kaže da je kod mesa naročito važanbio-kvalitet, zbog čega ljudi ciljano dolaze kod njih.
Na festivalu se ne mogu naći pivske limenke. U svakom pivskom šatorumože se dobitie pivo koje odgovara nemačkim standardima o njegovoj čistoći, odnosno pivo koje nije proizvedeno od genetski modifikovanih (GMO) žitarica i koje se servira u staklenim ili porcelanskim kriglama. To se za sve nemačke pivare podrazumeva samo po sebi. Krigle se posle skupljaju, peru i u njih se ponovo toči, a prljava voda iz 5 od 14 velikih pivskih šatora završava u rezervoarima za ispiranje mobilnih toaleta.
Do 90 posto manje otpada
Na Oktobarfestu je do promene došlo još 1991. kada je grad zabranio upotrebu jednokratnog posuđa. Umesto papirnih tanjira, došli su porcelanski, a količina otpada u šatorima smanjena je za gotovo 90 posto. U to vreme, nakon festivala je ostajalo 8.100 tona otpada, dok ga je prošle godinebilo samo 958 tona, odnosno manje od 200 grama po posetiocu.
Kako kaže Efi Tirman iz minhenskog preduzeća za uklanjanje otpada „AWM“, kod odvajanja papira od ostalog otpada situacija bi mogla dodatno da se poboljša, ali inače su zadovoljni.
On smatra da je zabrana plastičnog posuđa bila dobra odluka, jer bi njegovo uklanjanje bilo mnogo teži posao.
Gledano s druge strane, turisti su oduševljeni staklenim kriglama. S obzirom da je krigla sa Oktoberfesta omiljeni suvenir,mnogi posetioci, iako pod dejstvom alkohola, ipak uspešno uspevaju da ih ukradu.
I struja je ekološka
Ugostitelji ili zabavljači koji na Oktoberfestužele da postave svoj štand, moraju da se predstave gradu, ajedna od 13 tačaka jeste i zaštita okoline. Zbog toga svakood njih nastoji da se prikaže u što boljem svetlu, uključujući i ekologiju, jer je konkurencija za štandove na festivalu ogromna.
– Želimo da štitimo okolinu. Smatram da je to veoma važno baš kod tako velike priredbe, na kojoj se troši veoma mnogo struje i proizvodi puno smeća. Ujedno to je i dobra promocija.Od 2000. godine, sva javna područja na kojima se održava Oktoberfest snabdevaju se eko-strujom. Više od 60 posto ugostitelja i zabavljača sledilo je taj primer, pa su se i oni prebacili na eko-struju. Ona jeste nešto skuplja, ali to je važno, s obzirom da se za dve nedelje potroši tri miliona kilovat-sati. Time može da se 1.200 minhenskih domaćinstava snabdeva strujom godinu dana – objašnjava Hans Špindler, rukovodilac Odeljenja za priredbe u Gradskoj upravi Minhena.
Na Terezijenvize, područje na kojem se održava Oktoberfest, može se doći i bez struje ili štetnih gasova,odnosno bez automobila.Posetiocima festivala na usluzi je više od 200 rikši,trokolica na ljudski pogon, u kojima ima mesta za još dve osobe.
„Nesvesni“ čuvari prirode
Špindler kaže da posetioce Oktoberfesta slabo interesuju napori za očuvanje životne sredine.Većina njih ne pazi, jer festival za njih predstavlja narodnu zabavu i mesto na kojem mogu da se raspojasaju, apre svega su im važni uživanje i životna radost. Zbog toga ni ugostitelji ni zabavljači ne pričaju na sva zvona o svom angažmanu na zaštiti okoline.
Međutim, interesovanje gostiju i nije presudno,jer ako posetioc jede organsku piletinu sa porcelanskog tanjira, koristi„tobogane smrti“ koje pokreće eko-struja, a kući se vraća rikšom, onda nisu samo onisrećni, već i priroda, zaključuje „Dojče vele“.
Оставите одговор