Nemačko – srpska privredna komora i Savezno ministarstvo za ekonomiju i energetiku Nemačke organizovali su stručnu konferenciju na temu „Biomasa i biogas u Srbiji“, na kojoj je učestvovalo više od 150 srpskih i nemačkih kompanija i institucija.
Na ovom događaju moglo se čuti da biomasa ima najveći udeo u potencijalu obnovljivih izvora energije u Srbiji, od čak 61 posto, i da može biti unosan posao za sve koji žele da ostanu na selu. Tim povodom, Nemačke kompanije su posetile Srbiju kako bi pronašle potencijalne strateške partnere u oblasti korišćenja biomase.
Prema rečima koordinatora projekata u Nemačko – srpskoj privrednoj komori, Stevana Đurića, u Srbija trenutno ima svega 12 megavata postrojenja na biomasu, iako je Nacionalnim akcionim planom Srbije za korišćenje obnovljivih izvora energije predviđeno da do 2020. godine bude izgrađeno do 100 megavata takvih postrojenja, kao i do 30 megavata biogasnih postrojenja.
– U Srbiji imamo samo 10 biogasnih postrojenja sa ukupnim kapacitetom od 12 megavata, dok Nemačka raspolaže sa oko 9.000 biogasnih postrojenja. Nemci su došli da istraže tržište i povežu se sa domaćim preduzećima radi razmene tehnologije i iskustava. Oni su zainteresovani za partnerstva u prodaji i eventualno otvaranje svojih predstavništava – objasnio je Đurić i najavio da će zato u okviru konferencije biti organizovani i B2B sastanci privrednika dve zemlje.
Član UO „Udruženja biogas Srbije“ Dragan Zukić je napomenuo da bi ulaganje u biogas moglo da bude rešenje za mnoge mlade ljude koji žele da ostanu na selu, pošto je to delatnost na tehnološki visokom niivou, ali da prosečno poljoprivredno domaćinstvo u Srbiji nije u mogućnosti da samo preuzme ovaj posao, zbog čega je potrebno udruživanje.
– Velika gazdinstva čak mogu i samostalno da se bave time. Iako je u startu tehnologija skupa, investicija je vrlo isplativa već posle sedam ili osam godina. Sada je najvažnije da se produži važenje Uredbe o podsticajima za obnovlj izvore, odnosno za biogas i elektrane, koja ističe ove godine. Potrebno je obezbediti povoljne kredite, a nemačke banke su zainteresovane za finansiranje – rekao je Zukić.
On je istakao da će ova oblast sve više biti u fokusu zbog evropskih integracija naše zemlje, kao i da će poljoprivrednici ubrzo imati obavezu da na propisan način zbrinu svoj poljoprivredni otpad.
– Sa druge strane, ako ulože u tehnologiju mogu od toga i dobro da zarade. Udruženje za biogas ima trenutno oko 40 članova, među kojima su investitori, bake i osiguravajuće kuće, a Nemci su zaintereosvani za plasman svoje tehnologije koja je dokazana u poslednjih 30 godina – objasnio je Zukić, naglasivši da je zbog toga potebno nastaviti sa definisanjem pravnog okvira za takve investicije u Srbiji kao zemlji sa velikim potencijalima za korišćenej biogasa.
Rajner Šelhas iz Nemačke organizacije za međunarodnu tehničku saradnju (GIZ) je istakao da ulaganje u bioenergiju i biogas može da poveća energetsku efikasnost u Srbiji, ali i da smanji zagađenje vazduha.
– Biomasa je otpad iz poljoprivrede, industrije i drugih izvora, od kojih mogu da se naprave energenti koji se mogu koristiti kao zamena za ugalj, naftu i druga fosilna goriva. Tako štedimo novac i dobijamo vazduh sa manje štetnih gasova – rekao je Šelhas izrazivši veliki optimizam po pitanju novih zajedničkih projekata dve zemlje u toj oblasti.
Оставите одговор