Nemački proizvođač automobila Volkswagen je, sa 192 milijarde dolara duga, na prvom mestu među najzaduženijim kompanijama u svetu, pokazala je nedavno objavljena studija u kojoj je istraživano poslovanje 900 najvećih svetskih kompanija.
U izjavi za sajt Bankar.rs, Dragovan Milićević, ekonomsko-finansijski konsultant i jedan od autora portala Makroekonomija, objašnjava da su centralne banke na svetskom nivou upumpale ogromnu količinu novog novca u cilju prevazilaženja posledica krize izazvane pandemijom, zbog čega je dug porastao kako na nivou države i finansijskog sektora tako i u sektoru privrede.
– Ukupan kompanijski dug je u 2020. godini imao gotovo eksponencijalni rast. Krajem traćeg kvartala 2020. on je dostigao neverovantih 81 bilion dolara. O veličini duga najbolje govori upoređivanje sa ostvarnim profitom 543 najveće svetske kompanije sa Forbsove liste, kada se isključe banke i osiguravajuća društva. Profit ovih kompanija je u 2020. iznosio samo 1,62755 biliona dolara, ili gotovo 50 puta manje nego ukupan dugoročni i kratkoročni dug. Kada se pogleda ukupna prodaja 543 kompanije dobija se podatak da je bila samo 24,2819 biliona, ili više od tri puta manja od ukupnog duga – navodi Milićević.
Za najvećeg svetskog dužnika, nemački Folksvagen, Milićević kaže da mu je dug veći od zemalja poput Južne Afrike (180,1 milijardu dolara) i Mađarske (101,9 milijardi dolara).
– Folksvagen nije usamljen među proizvođačima automobila kada je veliki dug u pitanju. Dajmler je treća najzaduženija kompanija na svetu, sa dugom od 151 milijardu dolara, a ne zaostaju ni Tojota, sa 138 milijardi dolara duga, Ford, sa 122 milijarde i BMW, sa 114 milijardi dolara duga. Od 10 najzaduženijih kompanija na svetu, čak pet su proizvođači automobila – naglašava Milićević.
Na prvom mestu liste 10 najzaduženijih kompanija na svetu nalazi se Volkswagen (192 mlrd.), slede ga AT&T (176 mlrd.), Daimler (151), Toyota (138) i Softbank Group (135), a zatim i Verizon (129), Ford (122), BMW (114), Comcast Corporation (104) i Anheuser-Busch (96 milijardi dolara duga), prenosi Blic.
Milićević navodi da je i lista najzaduženijih američkih kompanija takođe “impresivna”, mada su, kako dodaje, podaci s kraja 2019. godine, pa je sasvim sigurno da je pandemija dalje intezivirala rast kompanijskog zaduživanja.
– Imajući u vidu da bauk inflacije već preti, pre svega kroz enormni rast cena metala i osnovnih poljoprivrednih kultura, nije neočekivana lančana reakcija. Ogromna količina novca će usloviti da se ravnoteža na tržištu kroz ponudu realnog sektora robe i usluga ne može realizovati na kratki rok. Rast inflacije će kao kontrameru ili odgovor usloviti pre svega rast kamatnih stopa, a ovaj scenario znači veliko poskupljenje dugova i rast izdvajanja za kamate – ocenjuje Milićević.
Kako kaže, postavlja se pitanje koliko će kompanija bankrotirati ili redukovati svoje poslovanje i koliko će porasti nezaposlenost, pa podseća da “Doktor Katastrofa”, kako popularno nazivaju Nurijela Rubinija, predviđa „pandemiju“ bankrotstava, ekonomskog sloma i neviđene recesije.
– Nije teško pretpostaviti da će rast kamata u proseku od tri odsto (cena kapitala je u prošloj i ovoj godini gotovo simbolična), što je u cilju odbrane od inflacije donja granica rasta, podići godišnji iznos zaduživanja za novih 2,5 biliona ili praktično za trećinu iznad ukupno ostvarenog svetskog profita. Još jedna negativna posledica „novca iz helikoptera“ i olakog zaduživanja sa simboličnim kamatama je i zanemarivanje koncepta jačanja ili povećanja obrtnog kapitala u kompanijama. Takođe ne treba posebno naglašavati da će inflacija naterati sve centralne banke da revidiraju svoju politiku ponude novca i kamatanih stopa, pa će manje razvijene zemlje u kojima je cena kapitala značajno viša imati dodatni problem s obzirom na to da će se njihove kamate usklađivati dodavanjem dodatne premije na bazne kamate na svetskim tržištima novca – zaključuje Milićević.
Оставите одговор