Nemačkim investitorima Srbija je privlačna zbog podsticaja koje im naša vlada pruža i kvalitetne radne snage, zbog čega se naša zemlja nedavno našla na listi 34 zemlje za koje je Vlada Nemačke uvela mere kako bi investicije svojih kompanija učinila još jednostavnijim i jeftinijim.
– Na primer, ako nemačka kompanija investira u neku zemlju u razvoju ili zemlju brzog razvoja, može da se prijavi kod nemačke vlade za investicione garancije, odnosno za osiguranje. Ova odluka znači da vlada želi da smanji rizik svojih kompanija i da ih podstakne da više investiraju i na tržišta gde možda postoji veći rizik. Reč je o strategiji diverzifikacije nemačke vlade koja ima za cilj da smanji veliku zavisnost od nekih tržišta i uskih grla u lancima snabdevanja – objašnjava Mihailo Vesović iz Privredne komore Srbije (PKS), a prenosi agencija Tanjug.
On je podsetio da su nemačke kompanije u poslednjih 10 do 12 godina investirale u Srbiji više od tri milijarde eura, što je imalo pozitivan efekat i na bilateralne odnose dve zemlje.
– Nemačka je naš najvažniji trgovinski partner sa kojim smo u prošloj godini premašili osam milijardi eura trgovinske razmene, a ove godine očekujemo da ćemo dostići devet milijardi. Nemačke kompanije u Srbiji najviše proizvode za tržište Evropske unije, pre svega za Nemačku.
Međutim, kada je reč o investiranju, postoje i rizici, a poseban problem predstavlja trenutna recesija na nemačkom tržištu i usporavanje, čak postepeni pad nemačke ekonomije. Verujem da je to privremeno, da su to posledice celokupnog koncepta suzbijanja inflacije na tržištu EU i da će nemačka privreda, kao privreda koja investira pre svega u nove tehnologije, obnovljive i alternativne izvore energije, ali i zelene tehnologije, vrlo brzo izaći iz ove recesije – poručuje Vesović.
Prema njegovim rečima, nedostatak radne snage trenutno predstavlja problem sa kojima se suočavaju kompanije koje posluju u Srbiji, ali i na Balkanu, pa kada nemačka kompanija želi da proširi kapacitete ili otvori još jedan deo svoje fabrike, ima problem da pronađe dovoljan broj radnika i to šalje jasnu poruku da u budućim investicijama, za razliku od pre 10 godina, treba ići ka manje radno intenzivnim granama.
– Potrebno je i da se osnivaju razvojni istraživački centri za automatizaciju za neke specifične industrije, gde je više u primeni automatizacija i digitalizacija, a gde je manji broj zaposlenih. Velike multinacionalne kompanije žele da što više da kupuju na lokalnom tržištu, jer ne žele da se dovode u rizik prekida lanca dobavljača. Upravo Kina, kao jedan od važnih dobavljača, predstavlja za nemačku industriju sve veći rizik usled geopolitičkih problema sa kojima se suočavamo globalno. Zbog toga Srbija, Zapadni Balkan pa čak i ceo obod Evrope i naravno Turska, predstavljaju vrlo atraktivno i dobro rešenje za skraćivanje lanaca dobavljača i za sigurnost snabdevanja – naglasio je Vesović.
On je pojasnio da nemačke kompanije koje žele da investiraju u neku od 34 zemlje brzog razvoja mogu da se prijave kod savezne vlade za osiguranje u slučaju da moraju da otpišu svoje investicije zbog eksproprijacije, rata ili kršenja zakona, čime se smanjuje rizik i podstiče na investiranje u tržišta gde možda postoji veći rizik poput jugoistočne Azije, Afrike i zapadnog Balkana.
Prema podacima PKS, izvoz Srbije u Nemačku je u 2022. iznosio 3,78 milijardi eura, što je međugodišnji porast od 38 posto, dok je uvoz bio 4,45 milijardi eura, ili za 18 posto veći međugodišnje. Nemačka je prošle godine učestvovala je 13,5 posto u ukupnom izvozu Srbije, a u uvozu sa 11,4 posto. U prvoj polovini ove godine ukupna spoljnotrgovinska razmena robe sa Nemačkom iznosila je 4,538 milijardi eura, što je porast od 15,6 posto u odnosu na isti period prethodne godine.
Vodeći izvozni proizvodi iz Srbije u Nemačku u 2022. godini bili su setovi podvodnika za paljenje (13 posto), delovi za mašine (7 posto), kao i preparati za pranje i čišćenje (3 posto), dok vodeće uvozne proizvode, pored nerazvrstane robe po skladištenju i nerazvrstane robe u slobodnoj zoni (po 9 posto), čine i žice od rafinisanog bakra (6 posto) i ostali lekovi za maloprodaju (5 posto).
Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), na teritoriji Srbije je registrovano 879 aktivnih privrednih subjekata čiji su većinski vlasnici državljani Nemačke, odnosno pravna lica registrovana u toj zemlji. Najveće investicije nemačkih kompanija u Srbiju su Štada, Lidl, Henkel Merima, ZF, Metro Cash&Carry, Mešer Group, Boš, Simens, Leoni, Continental, Linde AG, Phiwa Walther Group, Knauf, KWS saat AG, Dr.Etker, Kromberg & Schubert, DM, Draxlmaier DAD, Fresenius Medical Care, Bauerhin, falke, Deutsche post DHL, Norma group, Xella group, Meggle, Gruner, Sano-Moderne, MTU… Nemačke kompanije zapošljavaju u Srbiji više od 80.000 radnika.
Оставите одговор