Na osnovu predloga koji je usvojila vlada kancelarke Angele Merkel, bruto minimalna zarada u Nemačkoj će biti 8,5 eura po radnom satu, počev od 1. januara 2015. godine.
Za sektore u kojima će još važiti ugovori socijalnih partnera o minimalnoj zaradi u toj privrednoj grani, predviđen je dvogodišnji prelazni period. Ovo će omogućiti sektorima u kojima su minimalne zarade daleko ispod ovog iznosa da se prilagode novoj situaciji. Međutim, Konfederacija sindikata DGB procenjuje da je period od dve godine predug, prenosi „Danas“.
U ovakvom položaju nalaze se nemački taksisti koji žele da do kraja ove godine sklope sektorski ugovor o minimalnoj zaradi, kako bi produžili period prilagođavanja novoj meri, iz razloga mogućeg gubitka radnih mesta ili povećanja tarifa.
Uvođenje minimalne zarade za sve u Nemačkoj predstavlja revoluciju, jer se ovo pitanje tradicionalno prepuštalo socijalnim partnerima, odnosno predstavnicima poslodavaca i zaposlenih. Ipak, većina građana podržava tu meru, pošto se Nemačka proteklih nekoliko godina suočava sa problemom niskih plata i pojavom „siromaštva radnika“.
Prema rezultatima ankete sprovedene u vreme predizborne kampanje za parlamentarne izbore u ovoj zemlji, više od 80 posto ispitanika podržalo je uvođenje minimalne zarade za sve. Novije istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da 56 posto Nemaca smatra da će ta mera pomoći nemačkoj privredi, dok 40 posto građana misli suprotno.
Druge članice EU sa Francuskom na čelu, nadaju se da će mera pomoći da se u nekim sektorima, pre svega u poljoprivredno-prehrambenom, prevaziđe problem „socijalnog dampinga“, odnosno slanja radnika zaposlenih u nekoj firmi u jednoj članici EU sa nižim troškovima rada u članice sa višim doprinosima i porezima na rad. Takođe se procenjuje da će uvođenje minimalne zarade podstaći potrošnju u Nemačkoj.
Hrišćansko-demokratska unija (CDU) Angele Merkel nerado je pristala na tu meru da bi obezbedila učešće socijaldemokrata u vladi nakon poslednjih paelamentarnih izbora u septembru 2013. Konzervativci i privredni krugovi nadali su se da će umanjiti uticaj ove mere i borili su se za niz izuzeća, uključujući i da mera ne važi u istočnom delu zemlje, ali bez uspeha. Predsednik Udruženja poslodavaca BDA Ingo Kramer tvrdi da „minimalna zarada nikako nije katastrofalna za ekonomiju“ i podseća da većina preduzeća već isplaćuje taj iznos, i dodaje da će ipak, zavisno od slučaja, „za neke zaposlene ključno biti da znaju da li će sačuvati svoj posao“. Po njegovim rečima, na loš prijem pre svega nailazi to što se politika meša u pregovore o platama i naknadama. Sličan stav dele i sindikati. Oni u ime socijalne pravde podržavaju uvođenje minimalne zarade, ali samo kao rešenje u sektorima u kojima su socijalni partneri slabi.
Predlog zakona još treba da odobri nemački parlament, pa se očekuje da će se on pred donjim domom (Bundestag) naći početkom juna, a pred gornjim domom (Bundesrat) na jesen. Minimalna zarada najkasnije će biti uvedena 2017. za sve, osim za mlađe od 18 godina, zatim za osobe na praksi (šegrti i stažisti), i u prvih šest meseci za one koji se zaposle nakon dugotrajne nezaposlenosti. Minimalna zarada u Nemačkoj od 8,5 eura biće niža nego u Francuskoj, gde iznosi 9,53 eura po radnom satu, ali i nešto viša od minimalne zarade u Velikoj Britaniji, koja je 6,31 funtu, ili 7,6 eura. U Srbiji je visina neto minimalne zarade za period januar-jun 2014. godine 115 dinara po satu, što znači da bruto minimalna zarada iznosi oko 164 dinara.
Оставите одговор