Veće cene energije i troškova proizvodnje nisu jedini razlog za rast inflacije u Nemačkoj, budući da se povećanje cena u nekim sektorima privrede koristilo za povećanje profita firmi, saopštio je minhenski Institut za ekonomska istraživanja IFO, a prenosi agencija Tanjug.
U glavnom se radi o kompanijama u trgovini, poljoprivredi i građevinarstvu, koje su koristile inflaciju da povećaju profit. Ovo sugerišu podaci iz zvanične statistike o ekonomskom učinku, koje je IFO koristio za utvrđivanje razlika u ceni, iz čega su izvučeni zaključci o poskupljenjima koja nisu prouzrokovana većim troškovima inputa.
– Posle pandemije kovida 19, domaćinstva su akumulirala veliku ušteđevinu. To je povučeno tokom 2022. godine, što je podstaklo veću potražnju potrošača. Državna pomoć je, takođe, doprinela većoj potražnji, čime je otvoren prostor za veći rast cena. Kompanije, naročito u poljoprivredi i šumarstvu, uključujući ribarstvo, u građevinarstvu i trgovini, ugostiteljstvu i transportu, podigle su mnogo više cene nego što bi se očekivalo samo na osnovu viših cena inputa – kaže generalni direktor IFO Joakim Ragnic.
On je rekao kako izgleda da neke kompanije koriste vrtoglave troškove kao izgovor da poboljšaju svoj profit povećavajući cene u prodaji, a kao primer navodi poljoprivredna preduzeća koja su, dok su još uvek koristila svoje zalihe đubriva i stočne hrane, već uračunale očekivana povećanja cena za obnavljanje zaliha. Takođe, neravnoteža između ponude i potražnje u građevinarstvu verovatno je doprinela naročitom oštrom povećanju cena, navodi IFO.
– Jedini lek za preveliko poskupljenje je veća konkurencija, jer bi to omogućilo potrošačima da kupuju jeftinije proizvode, što bi dovelo do manje inflacije, ali i manjeg profita. Za sada nema razloga da vlada interveniše na tržištu kada je reč o cenama, s obzirom na to da je borba protiv inflacije pre svega zadatak Evropske centralne banke. U smanjenju inflacije vlada bi mogla da pomogne odustajanjem od širokih olakšica u korist svih domaćinstava i ograničavanjem mera politike na posebno siromašna domaćinstva – poručuje Ragnic.
Оставите одговор