Stefan Crnojević, šesnaestogodišnji programer i matematički genijalac iz Beograda razbija kompjuterske kodove i šifre kao od šale. Kako kaže, ne može mnogo da otkriva svoje metode, jer je kriptografija nauka čiju suštinu predstavlja tajna, prenosi „24 sata“.
Još u vremenu kada se pojavilo prvo pismo, javila se i potreba da se neke poruke sakriju i sačuvaju samo za onoga kome su namenjene. Tako je i nastala kriptografija kao nauka koja se bavi šifrovanjem i dešifrovanjem informacija, kako bi one sačuvale svoju tajnost. U početku kriptografija se uglavnom koristila za čuvanje vojnih tajni, tako je jedan od prvih kriptografa bio i sam Julije Cezar, koji je svojim vojskovođama slao šifrovane poruke. U vreme Drugog svetskog rata, nemačka vojska posedovala je mašinu za šifrovanje poruka pod imenom „Enigma“.
– Kriptografija je svuda i svakog dana nas čuva iz senke. Ukoliko ste danas proverili elektronsku poštu, surfovali internetom, obavili telefonski poziv ili glasali, koristili ste usluge koje vam kriptografija pruža. Generalno, kriptografija se pojavljuje gde god je potrebna neka zaštita ili razmena podataka, drugim rečima, gde je potrebna sigurna komunikacija. Svi mi imamo nešto da sakrijemo i ovakva nauka će uvek biti neophodna. Znanje možda jeste moć, ali vam ono malo znači bez kriptografije – objašnjava Stefan.
Svima nam je poznata priča o Da Vinčijevom kodu, međutim Stefan objašnjava da je kriptografija daleko složenija nauka.
– U Da Vinčijevom kodu se koriste primitivni mehanizmi. Danas je to rigorozna nauka koja se bavi strogim matematičkim modelovanjem, kao i algoritmima zaštite i poboljšanja komunikacije, gde se sve može ispitati sa preciznošću. Danas je to deo matematike i računarskih nauka i uglavnom treba mnogo znanja da bi se shvatilo kako sve to zaista funkcioniše – kaže ovaj mladi Beograđanin.
Na Međunarodnoj konferenciji mladih naučnika Stefan osvojio prvo mesto za svoj naučni rad u kojem je osmislio kako bezbedno slati poruke preko interneta i telefona. Iako nije mogao da otkriva svoje kripotgrafske tajne, kaže da se njegov rad odnosio na nove pristupe pravljenja i testiranja nekih kriptografskih sistema.
Nakon što završi srednju školu u Srbiji, mladi kriptograf želi da obrazovanje nastavi na nekom od prestižnih univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama. Već dve godine za redom osvaja zlatnu medalju na Međunarodnoj konferenciji mladih naučnika, ali naša država nema sluha za njegov talenat.
– Primam stipendiju Računarske gimnazije u Beogradu, čiji sam učenik druge godine. Nemam prava da apliciram za stipendiju grada Beograda, jer pohađam privatnu školu. Nijedan učenik privatne škole, bio stipendista ili ne, trenutno nema prava da prima novčanu pomoć od države, uprkos svim svojim postignutim uspesima, unutar i izvan zemlje – navodi Stefan.
Оставите одговор