Iako će po završetku ovogodišnje berbe Srbija imati oko 2,5 miliona tona viška kukuruza, toliko i pšenice, a oko 100.000 tona suncokreta, izvoz otežavaju logistički problemi, poput visokih troškova i nedostatka transportnih sredstava, prenosi agencija Beta.
Prema rečima Sunčice Savović, direktorke Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica „Žita Srbije“, domaće tržište žitarica i uljarica deli sudbinu regionalnog i svetskog tržišta koje je preplavljeno tim proizvodima iz Ukrajine i drugih zemalja, zbog čega je konkurencija velika, a cena niska.
– U Srbiji su od prošle godine ostale velike zalihe pšenice od 1,2 miliona tona, kukuruza, najlošijeg kvaliteta oko 350.000 tona i suncokreta oko 55.000 tona. Proizvođači su tokom prošle godine, zbog političke nestabilnosti i rasta cene kukuruza i pšenice na domaćem tržištu, u jednom trenutku podigli cene na više od 40 dinara po kilogramu, jer su očekivali da će one nastaviti isti trend, pa nisu žurili sa prodajom – rekla je Savovićeva i podsetila da je od marta do aprila prošle godine izvoz bio zabranjen, dok su do kraja jula izvoz kočile uvedene kvote, a posledice toga još uvek osećaju svi u lancu, od proizvođača do izvoznika.
Najbolja strategija bi, prema njenim rečima, bila kada bi se oko 30% pšenice i drugih ratarskih proizvoda prodalo pred žetvu ili berbu, 30% tokom žetve, a trećinu roda ostaviti kao zalihu. Međutim, kako je rekla, sada su skladišta preopterećena viškovima robe pa će, posle berbe kukuruza, morati da se uđe u prodaju neke od žitarica i uljarica, da bi se skladišta rasteretila.
Ona je istakla da pšenica ne može da se izveze i zbog logističkih prepreka, transporta i njegove visoke cene ili nedostatka finansijskih sredstava izvoznika da zakupe po 10-20 barži kako bi utovarili prekomorski brod za Afriku ili jugoistočnu Aziju.
– Srbija će u nekom trenutku morati nešto da uradi na unapređenju infrastrukture, kako bi se olakšao transport poljoprivrednih proizvoda preko Dunava, ili da obezbedi rekonstrukciju pruge Beograd-Bar i nabavku dodatnih vagona za prevoz rasutih tereta, jer bi preko luke Bar srpski izvoz dobio direktan izlaz na more i pristup morskim brodovima, a time i krajnjim kupcima žitarica, poručila je Savovićeva.
Prema njenim navodima, Srbija je u udarnim mesecima za izvoz, u oktobru, novembru i decembru, 2020. godine izvezla 1,4 miliona tona kukuruza, 2021. godine 470.000 tona, 2022. samo 220.000 tona, a tokom cele tržišne 2022/23 godine 490.000 tona. Pored toga, rekla je da su, zbog zabrane izvoza ulja prošle godine, kada je rod bio dobar, ostale nešto veće zalihe i suncokreta, dok su ove godine prinosi nešto lošiji, zbog čega je cena prošle godine iznosila oko 63 dinara po kilogramu, a sada oko 40 dinara.
Оставите одговор