U automobile sa dizel motorima koji emituju previše azot-oksida trebalo bi ugraditi hardver za smanjenje emisije. Nakon dizelgejt skandala proizvođači su neodređeno govorili o spremnosti da na svojim vozilima koriguju hardver, a nemački Savezni zavod za motorna vozila sada je izdao prve dozvole za takve intervencije.
Na nemačkim putevima ima oko pet miliona dizelaža Euro 5 standarda, čija emisija azot-oksida prelazi dozvoljene vrednosti. U pojedinim nemačkim gradovima i regijama vlasnicima tih automobila sada preti zabrana vožnje. Međutim, sada se se polako počinje sa ugradnjom hardvera, a njegovi proizvođači očekuju rekordan obrt, piše Dojče vele (DW).
Potražnja za hardverom raste, a jedna od firmi koje prave sisteme za prečišćavanje izduvnih gasova, kompanija Tvintek Baumot, dobila je za samo nekoliko nedelja gotovo 14.000 narudžbi. Stručnjaci ove firme su još pre nekoliko godina dokazali na primeru jednog Volkswagenovog Passata da njihov sistem Bnox bitno smanjuje emisiju azot-oksida ispod dozvoljene granice, a te rezultate je potvrdio i najveći evropski automobilski klub, nemački ADAC.
Reč je o sistemu koji je u raznim državama već uspešno ugrađen u vozila posebne namene i autobuse. Prema rečima šefa Baumot grupe, Markusa Hausera, kada su u kompaniji shvatili koliki je potencijal ovog sistema, usavršili su ga i prilagodili tržištu privatnih automobila. Kako je rekao, sistem može da se ugradi u oko tri miliona vozila i pri tom upozorava da ne bi trebalo svako da ga ugrađuje u svoje vozilo, jer procenjuje da to spremno da učini oko 40 posto vozača.
Nakon što je od Saveznog zavoda za motorna vozila kompaniji Folksvagen stigla dozvola za ugradnju sistema Bnox, već su mu se javile hiljade vlasnika automobila. Kompanija je izrazila spremnost da za ugradnju Bnox-a vlasnicima dizelaša dotira 3.000 eura, pre svega onima koji žive u velikim gradovima i velikim industrijskim oblastima kao što su Rurska oblast i regioni Porajnja i Pomajnja. Budući da ugradnja hardvera košta 3.300 eura, vlasnicima automobila ostaje da doplate 300 eura, što će, kako kaže Hauser, povećati vrednost automobila.
U Baumotu računaju da će im Savezni zavod za motorna vozila uskoro odobriti ugradnju Bnox-a i u Mercedesova vozila, zahvaljujući čemu u naredne tri godine očekuju obrt od oko 170 miliona eura, a neć naredne godine taj obrt bi mogao da dostigne 30 miliona. Sem toga, pored Baumota, na tržištu postoji još nekoliko sličnih firmi, koje su svoju pažnju usmerile na vozila Volvoa i BMW-a.
– Proizvođač hardvera ne vrši i ugradnju sistema za prečišćavanje, već će to biti prepušteno kvalifikovanim radionicama, jer želimo da kvalitet bude zagarantovan. Zato je Baumot sklopio ugovore sa čitavim nizom ovlašćenih Folksvagenovih servisa, a grupi se stalno pridružuju nove radionice. Završetak čitave akcije promene hardvera zavisiće od brzine samih radionica, ali i od brzine reakcije vlasnika vozila, koji treba da se odluče na intervenciju. Novih Bnox sistema ima dovoljno i reč je o velikom i značajnom poslu za nemačke zanatske firme kojima bi zabrana vožnje za dizelaše mogla da ugrozi egzistenciju – objašnjava Hauser.
Budući da instalateri, krovopokrivači i ostale specijalizovane firme ne koriste samo Folksvagenova vozila za posebne namene, Hauser najavljuje da Baumot trenutno radi na razvijanju rešenja koja će biti prilagođena i takvim vozilima drugih proizvođača, prenosi DW.
Оставите одговор