Kanađani pronašli bogato ležište zlata i kod Zaječara

Nakon što su kanadska kompanija „Reservoir minerals“ i američka korporacija „Freeport McMoran“ , na mestu zvanom „Čukaru Peki“ u okolini Bora pronašle jedno od potencijalno najbogatijih ležišta bakra i zlata na svetu, sada su i u okolino Zaječara otkrili još jedno takvo slično ležište ovih metala.

Kanađani poseduju četiri istraživačke dozvole u potpunom vlasništvu, koje „pokrivaju“ površinu od gotovo 266 kvadratnih kilometara, a trenutno vrše istraživanja u okolini zaječarskih sela Nikoličevo i Kraljevica na Crnom vrhu, prenose „Večernje novosti“.

Po dosadašnjim saznanjima, postoje ozbiljni nagoveštaji da su nalazišta u Nikoličevu i Kraljevici po svom geološkom potencijalu veoma slični ležištu Čukaru Peki, gde je otkriven početni resusrs od 65 miliona tona rude iz koje je moguće dobiti oko 1,7 miliona tona bakra i 98 tona zlata. Pored toga, na ovom mestu pronađena je i najbogatija bušotina na planeti, koja sadrži neverovatnih 50,3 grama zlata po toni rude.

Na osnovu istorijskih podataka, ali i terenskog istraživanja, ležišta „Čoka Kupjatra“ i „Tilva Njagra“ na Crnom vrhu potencijalno su veoma bogata zlatom. Početna istraživanja su potvrdila prisustvo i bakra i zlata sa više od 70 tona zlata ukupno, kao i da bi se odatle godišnje moglo dobijati dve i po tone zlata u koncentratu. Eksploatacija ovog ležišta uposlila bi 250 radnika, a država Srbija bi od ubiranja rudne rente prihodovala 38 miliona dolara.

Projekat „Čukaru Peki“ u neposrednoj blizini stogodišnjeg rudnika bakra „RTB Bor“, jedan je od najznačajnijih skorije objavljenih geoloških otkrića rude sa visokim sadržajima bakra i zlata u svetu. Najbogatije ležište pronađeno je u rudniku Hollister u Americi, gde se izvlači 27,20 grama zlata po toni rude, a Čukaru Peki ga prevazilazi čak dvostruko, pokazuju podaci Geološkog topografskog instituta SAD (USGS).

Po cenama zlata u bakra na Londonskoj berzi, u okolini Bora krije se bogatstvo vredno gotovo 18 milijardi dolara. Sredstva uložena u istraživanja iznose 20 miliona, a otvaranje rudnika koštalo bi oko 5 milijardi dolara. Po dogovoru dve kompanije, za odobreni budžet odgovorna je isključivo kompanija „Freeport “, a u slučaju kompletiranja studije izvodljivosti, „Freeport“ bi dobio dobio 75% učešca u zajedničkoj (Join Ventures) kompaniji „Rakita Exploration“, dok bi ostatak od 25% pripao kompaniji „Reservoir“. Ukoliko bi zajednička kompanija završila studiju izvodljivosti sa pozitivnim rezultatima, moglo bi da se pristupi planovima izgradnje rudnika.