Ostaci rimskog “Turesa” i srednjovekovna tvrđava na Kaleu kod Pirota uskoro će biti delimično restaurirani i konzervirani, a tako i dostupni široj javnosti. Ovi spomenici zajedno sa sa vizantijskim utvrđenjem i ranohrišćanskom bazilikom podno Sarlaha, koja potiče iz 5. veka, čine jedinstven arheološki kompleks od izuzetne kulturno-istorijske važnosti.
Uz nadzor stručnjaka Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša i Muzeja Ponišavlja, radnici JP „Komunalac“ počeli su sa konzervatorsko-restauratorskim radovima na zidinama kule rimskog Turesa, koje su otkopane na Kaleu prilikom radova na uređenju parka kod srednjovekovne tvrđave “Momčilov grad”.
Direktorka niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Elena Vasić smatra da arheološkom kompleksu kod Pirota nema ravnog u Srbiji. Ona kaže da su konzervacija ostataka rimskog Turesa i plan da se rekonstruiše i ranohrišćanska bazilika podno Sarlaha, dokaz da Pirot, za razliku od drugih gradova u Srbiji, vodi računa o svom kulturnom nasleđu.
– Radovi su započeti, a niški Zavod, kao teritorijalno nadležan, vršiće konzervatorski nadzor. Danas smo sa izvođačima dogovorili kako će teći poslovi i da će bedem biti konzerviran iznad terena, tako da će po završetku posla svima biti jasno da na tom prostoru pored srednjovekovne tvrđave imamo i deo rimskog utvrđenja. Rekonstruisaće se i deo potkovičaste kule koja je najbolje očuvana. Nju smo odlučili da rekonstruišemo do određene visine kako bi posmatrači imali jasniju sliku o nekadašnjem utvrđenju. Ovo će biti jedino mesto u Srbiji gde je sve to tako lepo prezentovano – najavljuje Vasićeva, a prenose „Pirotske vesti“.
Utvrđenje na Kaleu potiče iz perioda između 2. i 4. veka dok, ranohrišćanska bazilika potiče iz 5. veka. Radovi na tom nalazištu sada se nastavljaju posle 25. godina.
– Daleke 1990. godine je rađeno prvo istraživanje kada su građeni petlja i tunel. Na rimskom bedemu na Kaleu radovi se nastavljaju posle 63 godine, tako da je lepa vest što se, takoreći u kompleksu tvrđave, otkrivaju prethodne faze i završavaju istraživanja na njima. Imaćemo priliku da sve to predstavimo i da pokažemo da pirotska tvrđava nije samo srpska srednjovekovna tvrđava, nego je to prostor koji je oduvek bio naseljen, vrlo važna strateška tačka, o čemu svedoče činjenice da imamo rimske bedeme i vizantijski bedem sa bazilikom. Volela bih da tu baziliku rekonstruišemo, možda i da napravimo idealnu rekonstrukciju sa nekim novim materijlima, mada je na vrlo nezgodnom položaju i terenu, ali je vrlo bitno da se sačuva i prezentuje – ističe Vasićeva.
Po rečima magistra arhelogije Muzeja Ponišavlja Predraga Pejića, koji je proteklih meseci radio na istraživanju ranohrišćanske bazilike, do sada je istraženo oko 60 kvadratnih metara novog prostora.
– Od 1990. godine istočna polovina je dosta bila ruinirana i obrasla rastinjem, tako da smo to očistili, objedinili taj jednobrodni objekat i utvrdili dokle ide brod, a našli smo i zapadni zid, pa sada prestoji da dokopamo kontrolni profil. Pošto je jako oštećen severni zid bazilike, dogovorili smo sa Zavodom da se uzme geotekstil i da se pokrije dok se ne obezbede sredstva za konzervaciju. Dogodine, biće potrebno da se nastave arheološka istraživanja i da se dovrši otkrivanje priprate, eventualno atrijuma, i uhvati zapadni bedem utvrđenja na Sarlahu u okviru koga je bila ova bazilika. Nadam se da će se, ako bude bilo sredstava za dve tri kampanje, ceo ovaj prostor arheološki istražiti i da će se postupno konzervirati. To bi onda mogao da bude jedan izvanredni arheološki park sa delom antičkog Turesa. Svi ti nalazi mogu da predstave prošlost Pirota od pre skoro 1.800 godina, jer na tom prostoru ima građevina iz različitih perioda, rimskog, kasno-antičkog, rano-vizantijskog, kasno-srednjovekovnog – kaže Pejić.
Оставите одговор