Iz Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) saopštavaju da je 150.000 dinara minimalan iznos koji bi u ovom trenutku u Srbiji mogao da podmiri realne troškove života njenih zaposlenih građana, što znači da je razlika između prosečne plate i potrošačke korpe dostigla 100 eura.
Kako kažu, u julu ove godine prosečnoj tročlanoj porodici u Srbiji je bilo neophodno bezmalo 100.000 dinara da bi zadovoljila osnovne potrebe po pitanju ishrane, obrazovanja, zdravstvene zaštite i prevoza, a to je za oko 13.160 dinara više u odnosu na isti mesec prošle godine, kada je cena prosečne potrošačke korpe iznosila 86.840 dinara.
– Oko 1,2 miliona zaposlenih u Srbiji prima iznos između minimalne zarade (trenutno oko 40.000 dinara) i medijalne zarade (oko 65.000 dinara). Njima je najteže, oni ne mogu da napune potrošačku korpu, dok dve trećine zaposlenih, a to je oko milion i po građana, ne može da sustigne prosečnu platu od 86.840 dinara. To znači da većina nema za prosečnu potrošačku korpu, koja inače ni ne zadovoljava egzistencijalne potrebe radnika i njegove porodice. Faktički, zaposlenima sa prosečnim dohotkom od 720 eura fali još 100 eura mesečno da bi mogli da napune prosečnu korpu – ističe Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), a prenosi Politika.
Inače, prosečna i minimalna potrošačka korpa sadrži proizvode i usluge koji su na mesečnom nivou potrebni tročlanom domaćinstvu. Razlika je u tome što minimalna potrošačka korpa sadrži manji broj proizvoda i usluga i manju količinu hrane. Vuković ukazuje da je sadržaj minimalne potrošačke korpe nedopustivo nizak, jer je njome, na primer, predviđeno 500 grama limuna, 200 grama stišnjene šunke, 300 grama oraha, 700 grama junetine, 100 grama čokolade…
– Dobar primer je i predviđena količina vode u prosečnoj potrošačkoj korpi. Njome se računa da tročlana porodica može da popije 18 litara tečnosti mesečno. To u principu znači da dnevno član porodice ima na raspolaganju dva decilitra vode. Šta treba da rade, recimo, građani Zrenjanina, koji nemaju raspolaganju čistu vodu iz vodovoda. Oni nemaju drugu mogućnost sem da kupuju vodu. Preporuke su da svaka osoba mora da popije najmanje litar i po vode dnevno. To znači da je tročlanoj porodici potrebno najmanje 135 litara mesečno, a u prosečnoj potrošačkoj korpi im je na raspolaganju samo 18 litara – napominje Vuković.
I ekonomista Milan R. Kovačević smatra da je potrošačka korpa arbitrarna kategorija kojom se utvrđuje koliko bi stvarno trebalo jedna porodica mesečno da potroši.
– Ipak, sama potrošnja ljudi se menja, pa tako i iznos korpe, ali 100.000 dinara koliko iznosi prosečna korpa nije realna slika stanja na tržištu. Jer, najviše je poskupela hrana koja ima najveći udeo u potrošačkoj korpi. Da li je i to povećanje našlo svoje pravo mesto u računanju korpe, ne bih znao, ali treba biti obazriv. Korpa ne prati dovoljno rast cena, budući da se beleži konstantan pad kupovne moći građana – poručuje Kovačević i dodaje kako je, zbog nedovoljnog uvažavanja brzine rasta cena kod nas, potrošačka kopra samo jedan optimistički prikaz stvarne potrebe građana.
Оставите одговор