Srbija je između dva popisa poljoprivrede izgubila milion i dvesta hiljada hektara plodnih oranica. Uprkos apelima stručnjaka da je hrana sve skuplja, a da plodno zemljište treba čuvati, ono se sve češće koristi za izgradnju industrijskih zona, stambenih zgrada, infrastrukture…
Slobodan Ilić iz Majura kod Šapca dobro čuva svoje imanje od više stotina hektara, na kom gaji 78 krava. On kaže da je 320 hektara plodne zemlje, na kojoj se kao dete igrao i odrastao, i na kojoj su nekada pasle krave, ovce i svinje, sada pretvoreno u građevinsko zemljište.
Podunavski okrug ima oko 45.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta od prve do sedme klase, na kom se uglavnom sadi kukuruz, a na najplodnijem voće i povrće, prenosi RTS.
– Grad Smederevo brine o poljoprivrednom zemljištu tako što poštuje sve pravilnike koji su aktuelni, a bez odobrenja svih nadležnih organa ne može da se vrši promena korišćenja, odnosno namena poljoprivrednog zemljišta u neke druge svrhe. Kako bi rekli iz poljoprivrede, ne postoji loše poljoprivredno zemljište, nego postoji loše gazdovanje nad tim poljoprivrednim zemljištem – smatra Goran Pavlović, član Gradskog veća Smedereva zadužen za poljoprivredu.
Prema rečima dr Aleksandra Leposavića iz Instituta za voćarstvo u Čačku, poljoprivredna proizvodnja ima značajnu i daleko veću ulogu u društvu nego industrijska proizvodnja. On smatra da bi poljoprivrednu proizvodnju trebalo zaštititi na neki način i podseća da se veoma puno priča o povećanju stepena prerade, što je, kako ističe, jedan od načina da se poboljša život ljudi.
Srbija ima ukupno četiri miliona i sedamdeset pet hiljada hektara obradivog zemljišta, ali se obrađuje tri i po miliona hektara.
– Zemljište može u trenutku da se izgubi ako se zauzme nekom zgradom ili betonom, a potrebne su hiljade godina da se ono stvori. Zato je zemljište proglašeno za neobnovljiv prirodni resurs, kao ograničena sirovina, pogotovo spram naših sve većih zahteva prema zemljištu. Devedeset pet posto proizvedene hrane u svetu potiče sa zemljišta – navodi Jordana Ninkov iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Agroekonomista Milan Prostran kaže da Evropska unija godišnje gubi površinu zemljišta veličine Berlina samo zbog vodnih erozija.
– Iz tih razloga moramo voditi računa da se, i kada su u pitanju infrastrukturni objekti, oni ipak grade na manje plodnim površinama, kako bi se sačuvalo ovo bogatstvo koje je najvrednije što danas jedna zemlja može da ima – naglašava Prostran.
Agroekonomisti kažu da nas istorija uči da je čovek oduvek poštovao zemlju i da nikada nije gradio kuće na plodnoj oranici, već po obodima njiva, poručuju sa RTS-a.
Оставите одговор