Fiktivni izvoz godišnje izvuče iz Srbije 3 mlrd $

Podaci o spoljnoj trgovini između Srbije i drugih zemalja pokazuju da se godišnje „negde izgubi“ od jedne i po do tri milijarde dolara. Dešava se da ta neslaganja evidencije između dve države potiču od razlika u samom evidentiranju podataka, ali češće je ipak u pitanju teška finansijska zloupotreba i iznošenje novca iz zemlje.

Na portalu „Makroekonomija“ o ovome piše Dragovan Milićević i tvrdi da iako razlozi odstupanja mogu biti različiti, počev od kvaliteta popunjavanja carinskih deklaracija i statističkih obrada podataka, ovako visoki iznosi nedvosmisleno ukazuju i na razne nezakonite transakcije kojima se izbegava plaćanje obaveza po različitim ekonomskim aktivnostima.

– Sve uštede, pa i one zbog kojih će zemlja u ovoj godini, ali i u nekoliko narednih, pretrpeti velike štete, postaju besmislene zbog visine neregularnih transakcija u spoljnoj trgovini. Svedoci smo povremenih zloupotreba carinskih organa i hapšenja zbog „fiktivnih istupa“ robe na carinskim prelazima, kada ona dobija legalni dokument da je izašla iz zemlje formalno, a u stvari je završila na domaćem tržištu bez plaćanja poreza i ostalih fiskalnih opterećenja – objašnjava Milićević.

On kaže da uvoznici i izvoznici velike nelegalne zarade obezbeđuju i falsifikovanjem podataka. Uvoznici zamenom dokumentacije i fiktivnim povećanjem cena iznose novac iz zemlje po osnovu razlike stvarne cene uvoza i uvoza na bazi prepravljenih faktura. Kako navodi, veliki broj značajnih izvoznika menja dokumenta u okolnim zemljama ili poreskim rajevima, uvećavajući fiktivno svoje obaveze, a česta je praksa da određena firma ili preduzetnik robu prodaje sam sebi.

– Stepen neslaganja podataka najveći je kod Srbije i Bosne i Hercegovine. Na bazi ranije analiziranih podataka o visini sive ekonomije u spoljnoj trgovni, može se zaključiti da u ovoj oblasti državni organi moraju pojačati kontrolu. Tome se može jednostavno stati na put primenom koncepta „forenzičke revizije i kontrole“ kojim je moguće u svakom trenutku ispratiti tok novca, kako bi se njegovi nelegalni kanali na osnovu uvoza robe značajnije smanjili, bar do nivoa ušteda u javnom sektoru – smatra Milićević.

Direktor Centra za ekonomska istraživanja Danilo Šuković potvrđuje da svako veće odstupanje u podacima ili prosto neslaganje dokumentacije nesumnjivo ukazuje da je neko radio mimo pravila.

– Neko ko je odlučio da brzo zaradi naći će mnogo nelegalnih načina, i ako hoće da izigra zakon neće birati sredstva. Malverzacije na carinskim prelazima su očekivane u sistemu sa veoma visokim indeksom korupcije, gde se službenici potplaćuju, institucije rade za partikularne interese, a državni organi pokazuju ogromnu slabost – ističe Šuković.

O ovoj pojavi govori i ekonomska teorija i „miror statistika“ koje definišu mogući opseg odstupanja od nula do 200 posto. Međutim, kada je prisutno odstupanje veće od 30 posto, to predstavlja razlog za dodatnu proveru podataka i ustanovljavanje razloga odstupanja. Prema nekim stanovištima, razlike veće od 10 do 15 posto već upućuju na postojanje sive ekonomije, piše „Danas“.

U Srbiji odstupanje u podacima o uvezenoj robi iznosi između 10 i 15 posto, dok je u Hrvatskoj i Sloveniji ono pet puta manje.