Sudeći po zainteresovanosti građana Srbije za učenje stranih jezika, izreka da “ljubav govori stotinu jezika”, kod nas bi se poslednjih godina mogla preinačiti u „beda razume svaki jezik“, ili se bar trudi da ga nauči, piše eKapija.
Nisu Srbi jezički entuzijasti, već ih, nažalost, nemaština tera u pečalbu, najčešće u neku od zemalja Evropske unije. Zbog takve situacije kursevi stranih jezika su postali pravi hit i trenutno jedan od najisplativijih biznisa u našoj zemlji. Anka Mrkšić iz jezičkog studija “Deutsch punkt MIA” u Donjem Milanovcu, koji zvanično počinje sa radom 1. maja, potvrđuje da je interesovanje ljudi ogromno i da već dobijaju brojne prijave, i to ne samo iz Donjeg Milanovca, već i iz Majdanpeka, Bora…
– Ljudi se najviše interesuju za medicinski nemački, a razlog su, naravno, ovdašnje mizerne plate u zdravstvu, dok sa druge strane Nemačka prosto vapi za stručnim medicinskim kadrom i daleko ga bolje plaća. Naš studio zato u ponudi ima kurs nemačkog jezika specijalizovan za medicinske i pedijatrijske sestre, babice, negovatelje i farmaceute, koji će držati profesor nemačkog jezika sa TELC licencom i višemesečnom obukom za medicinski nemački – kaže Mrkšićeva i objašnjava da se i bez predznanja, a uz dobrog predavača, početni kurs stranog jezika (nivo A1) može savladati za šest meseci, što je sasvim dovoljno da se razumeju i koriste izrazi potrebni za konverzaciju i zadovoljavanje konkretnih potreba.
U ovom jezičkom studiju polaznici će, osim medicinskog nemačkog, pohađati i standarne jezičke kurseve za odrasle i decu, kao i konverzacijske za razvijanje veština slušanja čitanja, pisanja i pravilnog izgovora. U ponudi su i kursevi engleskog i ruskog, ali i srpskog, u sklopu pripreme za upis u srednje škole i na fakultete.
– Mnogi su nas pitali da li ćemo imati kurs rumunskog, koji je interesantan zbog blizine rumunske granice i činjenice da je ta zemlja članica EU. Zato smo rešili da izađemo u susret ljudima i uvrstimo i ovaj kurs u svoju ponudu – kaže Mrkšićeva i dodaje da su se za otvaranje studija u Borskom okrugu odlučili jer su od poznanika dobili informaciju da tamo vlada prava pomama za učenjem stranih jezika, a da nema ni škole ni predavača, zbog čega su ljudi prinuđeni da jezik uče onlajn.
Ovo ne iznenuđuje, jer je u Borskom okrugu situacija po pitanju odliva stanovništva već neko vreme zaista alarmantna. Nekadašnji industrijski giganti u Donjem Milanovcu su propali, a broj stanovnika je spao na manje od hiljadu. Borski okrug sada tavori čekajući da stranci počnu da ekploatišu zlato i bakar i ekonomski ožive taj kraj i celu Timočku krajinu. Ljudi, međutim, više ne mogu da čekaju bolja vremena, jer, kako kažu, sada je tamo lakše naći zlato nego čoveka. I dok strane firme kopaju zlato, Istočna Srbija kopa i nogama i rukama da se domogne inostranstva, a osnovni alat za to je učenje stranih jezika, napominje eKapija.
S druge strane Dunava situacija nije nimalo bolja, s obzirom da se sve više Vojvođana već skoro celu deceniju muči da savlada komplikovanu mađarsku gramatiku, kako bi se domoglo pasoša te zemlje. Jedan takav je i tridesetdvogodišnji S. M. iz Vršca, koji zahvaljujući poreklu ima pravo na sticanje državljanstva ove članice EU i zato sada intenzivno uči mađarski jezik.
– Bilo mi je potrebno dosta vremena da iskopam sve papire koji dokazuju da su moja baba i njeni roditelji, inače poreklom Mađari, rođeni na teritoriji Austro-Ugarske, što je uslov za apliciranje za mađarsko državljanstvo. Čim sam to završio, upisao sam dvomesečni kurs mađarskog koji učim „od nule“ i nadam se da ću ga dovoljno savladati kako bi prošao razgovor u mađarskoj ambasadi i dobio državljanstvo. Čuo sam da su pooštrili uslove što se tiče znanja jezika i da sve više biraju određene kadrove, poput doktora, ali se nadam da ću uspeti – priča ovaj Vrščanin koji želi da sa porodicom potraži bolji život u Švajcarskoj ili Nemačkoj, gde ima rođake.
Оставите одговор