Poreska uprava (PU) u Srbiji pokrenula je 417 prekršajnih postupaka protiv građana za prikrivanje imovine ukupno vredne oko milijardu dinara.
Svaki građanin za kojeg su poreznici utvrdili da je pokušao da prikrije imovinu, dužan je da tu imovinu odmah prijavi i da na nju plati porez. Utajivača čeka i prekršajna prijava, uz novčanu kaznu u visini tri posto vrednosti ukupne njegove imovine, plus kazna od 20 posto vrednosti imovine za koju ne može da dokaže poreklo.
Poreska uprava je tek započela sa kontrolom ljudi čija je imovina vrednija od 35 miliona dinara, a inspektori računaju da u Srbiji ima čak 10.000 građana čiju imovinu treba prekonstrolisati.
– Sprovodimo kontrole utvrđivanja imovine lica koja su, po saznanju PU, bila u obavezi da podnesu informativnu poresku prijavu, a to nisu učinila u propisanom roku do 1. januara prošle godine. Nakon toga preći ćemo na kontrolu istinitosti navoda onih koji su u zakonskom roku prijavili imovinu, a kojih je 3.807. Do saznanja o neprijavljenoj imovini dolazimo preko zvaničnih registara koje uparujemo sa našom bazom. Provere radimo i po prijavama, a često u kontrolu ulazimo i na bazi informacija iz medija. Sve je više onih koji prijavljuju da im je komšija kupio, recimo, novi automobil, a da niko ne zna otkud mu novac za to. U Evropi, a posebno u Americi, ljudi doživljavaju kao građansku dužnost da poreznicima prijave svako trošenje para poznanika i komšija za koje ne postoji logično objašnjenje – objašnjava za „Blic“ inspektor Poreske uprave.
Po njegovim navodima, oni koji nisu podneli informativnu poresku prijavu za imovinu vredniju od 35 miliona dinara, nakon što ih inspektori pozovu, obično su iznenađeni. Kako kaže, najviše je njih koji prvo pričaju da su imovinu nasledili ili podigli kredit, a posle se ispostavlja da je veliki deo njih imovinu stekao od prihoda iz sive zone.
Unakrsna poreska kontrola neće ispraviti sve nepravde i od svih utajivača izvući porez. Poreski prekršaj zastareva posle pet godina. Ukoliko poreznici naslute da je imovina stečena kriminalom, slučaj preuzima policija, a tada zastarelost nastupa tek posle deset godina.
– Ako neko poseduje novac više od pet godina ili je imovinu kupio pre sedam, osam godina, onda je to zastarelo. Pregled ide četiri-pet godina unazad. Utvrdi se u svakoj godini koliko je obveznik zaradio novca i koliko je imovine stekao. Ako postoji razlika, plaća porez – kaže inspektor.
Postupak kontrole PU obuhvata zahtev prema građaninu da se izjasni o poreklu svoje imovine i proveru tih podataka, uz njihovo uparivanje u svim dostupnim bazama. U slučaju utvrđivanja prekršaja, građanin mora da podnese poresku prijavu, a PU pokreće prekršajni postupak. Novčana kazna u visini je tri posto ukupne vrednosti imovine građana i 20 posto vrednosti neprijavljene imovine.
Оставите одговор