Na zahtev nemačkog udruženja za internet-privredu „eko“, konsultantska kuća „Artur D. Litl“ je napravila projekciju po kojoj bi Nemačka, ukoliko bi do 2025. godine počela da koristi veštačku inteligenciju, mogla da ima Bruto domaći proizvod (BDP) veći za 488 milijardi eura, ili za 13 posto više nego ove godine.
Najveći deo projektovanog BDP-a, ili oko 330 milijardi eura, bio bi ostvaren uštedama u proizvodnji, dok bi ostatak činila zarada na novim proizvodima koji se baziraju na primeni veštačke inteligencije, piše Dojče vele.
– Kombinacija neuronske mreže, ogromnih banaka podataka i sposobnosti učenja omogućava oponašanje nekih ljudskih sposobnosti. Veštačka inteligencija već se sada koristi pri prepoznavanju slika i jezika, kao i za izvlačenje logičkih zaključaka. Danas ona funkcioniše pre svega kao pomoćni instrument – kaže Lars Rigel iz ove konsultantske kuće, dajući primer aplikacije koja pokazuje najbolji put do nekog mesta ili kako izbeći zastoje na putu.
Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija se već danas daleko više koristi nego što se obično misli, jer prosečni korisnik popularnih onlajn-portala, kao što su Spotifaj ili Amazon, svakoga dana oko sto puta dođe u dodir s nekim oblicima veštačke inteligencije. Međutim, veštačka inteligencija za sada autonomno obavlja samo jedan posto svih aktivnosti i retki su slučajevi u kojima mašine realizuju neki proces od početka do kraja, kao na primer u velikim potpuno automatizovanim skladištima, gde ljudi samo zadaju konačni cilj i kontrolišu sisteme.
Konsultantska kuća „Artur D. Litl“ je u istraživanju ispitala 150 već postojećih ili samo mogućih slučajeva primene veštačke inteligencije, iz čega su izvuklji zaključak da se za Nemačku, kao razvijenu industrijsku zemlju, ovaj scenario pokazuje kao veoma obećavajući na polju proizvodnje i logistike. Naime, mašine bi mogle da značajno smanje troškove prevoza i lakše predvide i obave potrebne popravke, kako bi predupredile kvarove ili zaustavljanje proizvodnje. Robotizovane proizvodne trake u stanju su da prave više robe uz manje troškove, a inteligentna kontrola kvaliteta može da uz pomoć senzora i kamera bitno smanji proizvodnju škarta.
Istraživanje je pokazalo da je u automobilskoj industriji već postignut visok stepen automatizacije i da tu više nema puno mogućnosti za još veće korišćenje veštačke inteligencije, a da veliki potencijal razvoja postoji u energetici i hemijskoj industriji. Nove mogućnosti se otvaraju i u poljoprivredi, gde je pojedine biljke moguće đubriti, navodnjavati i štititi prema njihovim potrebama, a to bi povećalo prinose, smanjilo troškove i manje zagađivalo okolinu. Jens Retig iz „Bajera” ističe da bi se time otvorio put za sasvim nove poslovne modele i da se onda više ne bi radilo o tome da se određeni proizvodi što bolje prodaju, već bi se poljoprivrednicima davale određene garancije s obzirom na očekivane rezultate žetve. Pored toga, roboti bi ubuduće mogli da zamene poljoprivredne sezonske radnike iz istočne Evrope.
Budući da se u „Industriji 4.0“, baziranoj na veštačkoj inteligenciji, neprekidno obrađuju velike količine podataka, predsednik udruženja „eco“ Oliver Zime smatra da se ne sme dozvoli da etičke sumnje i zaštita ličnih podataka igraju značajnu ulogu u njenom uvođenju. Studija se nije bavila posledicama po radna mesta, ali je Rigel uveren da veštačka inteligencija ne bi uništila svako drugo radno mesto, kao što neki misle, već kaže da njena široka primena otvara mogućnost za prevladavanje nedostatka stručnih radnika, a stvorila bi se i nova zanimanja. Kao primer navodi bot-trenere „Vodafona“, koji podučavaju digitalne asistente, inače bivše radnike hotlajn-servisa, da sami odgovaraju na pitanja potrošača i korisnika usluga.
Predviđanja da bi jednog dana kupac već na ulazu u prodavaonicu odeće bio premeren i da bi mu, s obzirom na izgled, aktuelne vremenske podatke i modne trendove, odmah mogla biti ponuđena odgovarajuća odeća, za sada je još uvek daleko od realizacije, ali autori studije smatraju da je upravo u sferi trgovine veliki potencijal za primenu veštačke inteligencije. Nemački onlajn-trgovac „Oto“, drugi po veličini u svetu, već sada uz pomoć veštačke inteligencije pretražuje komentare i preporuke potrošača kako bi saznao šta je pojedinim kupcima najvažnije.
Zime iz udruženja „eco“ kaže da studija za njih predstavlja poziv svima da se uključe u trku koja je već počela. Međutim, za to preusmeravanje industrije potrebne su investicije. Autori studije smatraju da bi u prestrukturiranje trebalo uložiti 70 do 80 milijardi eura do 2025. godine, zbog čega se predlaže formiranje jednog državnog tehnološkog fonda i ulaganje veće količine novca u obrazovanje i naučna istraživanja. Uz to je potrebno razmišljati i o energetskoj efikasnosti, a važno je i uspostavljanje pouzdane infrastrukture, kao i neke vrste poligona za testiranje rešenja.
Rafael Laguna, direktor nedavno osnovane nemačke Savezne agencije za „skokovite inovacije“ napominje da je tek nakon testiranja moguće videti da li neki sistemi zadovoljavaju etička načela, dok Šarlote Rengier iz „Bajera“ naglašava da će veštačka inteligencija zaista biti inteligentna samo ukoliko su joj na raspolaganju pravi podaci, što za kompanije znači da “ona pre svega mora uredno da obavlja svoje domaće zadatke“, prenosi Dojče vele.
Оставите одговор