Kompanija „Sajberdajn Ker Robotiks“ sa sedištem u Bohumu, bavi se konstruisanjem savremenih aparata koji omogućavaju lakši život pacijenata. Lekari, terapeuti i inženjeri zaposleni u ovoj nemačko-japanskoj firmi trenutno rade na robotu koji pomaže paraplegičarima da se kreću samostalno. Ovo robotsko odelo trebalo bi da bude pušteno na evropsko tržište odmah nakon testiranja na Univerzitetskoj klinici u Bergmanshajlu.
Prve verzije ortopedskog pomagala iz budućnosti razvio je japanski naučnik Jošijuki Sankaj, a nazvao ga je „Hajbrid Asistiv Limb“ (Hybrid Assistive Limb – HAL). Ovakvi egzoskeleti koriste se u 160 ustanova u Japanu, na klinikama, u centrima za rehabilitaciju i staračkim domovima. Kako bi pomogli razvoju terapije robotima u Evropi, organizacija NEDA uz podršku japanskog Ministarstva privrede, stavila na raspolaganje nemačko-japanskoj firmi 24 robotska odela, čija je vrednost 2,3 miliona evra. Međutim, da bi pacijenti u Evropi mogli i da upotrebljavaju ovo pomagalo, bilo je potrebno da se urade određene korekcije, za koje je bio zadužen profesor Tomas Šilauer sa klinike Bergmanshajl.
– U normalnim slučajevima mozak šalje signal koji se putem nerava prenosi do mišića. Pored stabilizatora na kukovima i nogama koji pomažu pacijentu da stoji, u aparatu se nalaze i posebni senzori za prepoznavanje nervnih impulsa na koži. Kod pacijenata koji nisu potpuno paralizovani, u mišićima još uvek postoje mali impulsi. I njih možemo meriti i snimati kroz kožu. Robot pojačava taj signal tako da egzoskelet uz pomoć malih motora može da pokreće delove tela – objašnjava profesor Šildauer.
Robotsko odelo nije namenjeno samo paraplegičarima, nego i onima koji su pretrpeli šlog ili imaju mišićno oboljenje kao što je parkinsonova bolest. Takvi mišići više ne mogu da izvršavaju komande koje zadaje mozak, međutim ovo odelo može. Kako kaže profesor Šildauer, pošto se pokreti nanovo uvežbaju, postoje naznake da trening uz pomoć robota „obnavlja i nadograđuje već postojeće funkcije mišića, kao i strukture mozga, koje dugo nisu bile korišćene. Čini se da pacijenti uspevaju da ponovo uspostave stare cikluse pokreta, pa čak i da ponovo prohodaju.“
Jedan od prvih pacijenata koji su isprobali egzoskelet u „Centru za neurobotički trening“ (Zentrum für Neurorobotales Bewegungstraining) u Bergmanhajlu je Filip fon Glicinski, 35-godišnji arhitekta, koji se od saopbraćajne nesreće nalazi se u invalidskim kolicima. Uz pomoć robotskog odela on ponovo uči da hoda i tvrdi da sa ovim ortopedskim pomagalom pacijent nije pasivan, već da odašilje impulse i sam sebe pokreće. Kako Glicinski kaže „Ponovo oseća ono što ranije nije mogao da oseti“.
Medicinska tehnologija i tehnika nemačkoj donose godišnje prihode od više milijardi evra. Međutim najmodernija tehnika ima i svoju cenu, pa dva sata treninga u robotskom odelu košta 500 evra.
Оставите одговор