U poslednje četiri godine srpski poljoprivrednici su kupili čak 21.000 novih traktora, zahvaljujući subvencijama Ministarstva poljoprivrede, koje su iznosile od 50 do 65 posto vrednosti mašine, prenosi makroekonomija.
Prema rečima Ðorđa Miškovića, izvršnog direktora kompanije KIITE iz Novog Sadg, jednog od najvećih uvoznika pooljoprivredne mehanizacije, Srbija je od nekadašnjeg izvoznika postala veliki uvoznik mehanizacije i opreme za agrar. Kako kaže, godišnje se uveze oko 2.000 novih traktora i oko 60 novih žitnih kombajna, prenosi agencija Tanjug.
Inače, vrednost tržišta poljoprivredne mehanizacije poslednjih godina prelazi 100 miliona eura godišnje, ali je, pored nove mehanizacije, u zemlju je za poslednjih godinu dana stiglo i oko 13.000 polovnih traktora. U Srbiji trenutno ima oko 450.000 traktora i oko 25.000 kombajna, mada je dobar deo te mehanizacije stariji od svojih vlasnika.
– U Srbiji danas postoji 19 miliona poljoprivrednih parcela i 565.000 gazdinstava, međutim, čak 217.623 njih su posedi veličine do dva hektara. To pokazuje da su parcele usitnjene i da ih tako ima čak 19 miliona, ato znači da su u agraru Srbije i dalje dominantni poljoprivrednci sa malim posedima, cak 78 posto, a u skoro 90 posto slučajeva je i mehanizacija uglavnom amortizovana – kaže Mišković.
On je dodao da će popis poljoprivrede u ovoj godini dati realnu sliku o stanju poljoprivredne mehanizacije, ali je i poručio da nadležne institucije treba da razmišljaju o obnavljanju i oživljavanju proizvodnje poljoprivrednih mašina, posebno kada su u pitanju laki traktori, zbog velikog broja malih poljoprivrednika.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), Srbija ima oko 5,1 milion hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je obradivo 4,1 milion hektara, a koristi se 3.476.000 hektara.
Najveće površine, ili oko 955.000 hektara, ove godine je zauzeo kukuruz. Njegovog roda je u rekordnim godinama bilo oko osam miliona tona, a u 2021. ga je zbog suše bilo oko šest miliona tona. U Srbiji je u toku žetva pšenice na oko 630.000 hektara, uz očekivani rod od oko 3,184 miliona tona, što je dovoljno za domaće potrebe, koje zajedno sa ishranom, robnim rezervama i semenskom pšenicom iznose oko 1,55 miliona tona godišnje.
Iz Srbije je prošle godine izvezeno agrarnih proizvoda u vrednosti od 4,9 milijardi dolara, a najveći prihod od 557 miliona eura bio je od izvoza kukuruza. Ove godine se očekuje rod kukuruza od oko sedam miliona tona, od čega će, nakon podmirenja domaćih potreba koje su oko četiri miliona tona, ostalo moći da se izveze. Međutim, stručnjaci ukazuju da se od kukuruza u preradi može dobiti oko 10.000 različitih proizvoda, te predlažu da se on pretvori u proizvode viših faza prerade, pa tek onda da ide u izvoz.
Оставите одговор