Narodna banka Srbije (NBS) je smanjila referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 6 procenata, kao i stopu na depozitne olakšice na 4,75 posto i stopu na kreditne olakšice na 7,25 posto, saopštili su iz centralne banke.
„Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je, pre svega, imao u vidu višemesečnu opadajuću putanju domaće inflacije i njen povratak u granice cilja od 4,5 posto u maju, u skladu s projekcijama Narodne banke Srbije, kao i očekivano kretanje inflacije i drugih makroekonomskih pokazatelja iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu. Uzimajući u obzir dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i dosadašnji dezinflatorni uticaj restriktivnih monetarnih mera, Izvršni odbor je procenio da postoje uslovi za nastavak ublažavanja monetarne politike putem smanjenja referentne kamatne stope“, navodi se u saopštenju NBS.
Iz Narodne banke poručuju da se nastavlja usporavanje globalne inflacije, iako nešto postepenije nego što se očekivalo, kao i da većina centralnih banaka predviđa da će se inflacija u njihovim zemljama vratiti u granice cilja u drugoj polovini ove ili prvoj polovini naredne godine. U NBS procenjuju da će inflacija nastaviti da se kreće u granicama cilja od 3±1,5 posto u celom horizontu projekcije, čemu će doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, snižena uvozna inflacija i pad inflacionih očekivanja.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da realni sektor nastavlja da beleži pozitivna kretanja u aprilu i maju, pri čemu pokazatelji uslužnih sektora i građevinarstva, kao i brži od očekivanog oporavak proizvodnje nakon remonta naftne rafinerije u Pančevu, ukazuju da bi rast u drugom tromesečju mogao biti viši od procena NBS, što povećava verovatnoću da bi rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini mogao biti veći od projektovanog u maju na nivou od 3,5%.
„Pozitivna kretanja u realnom sektoru očekuju se i u nastavku godine, vođena rastom domaće tražnje. Većoj privatnoj potrošnji trebalo bi da doprinese rast realnih dohodaka po osnovu viših zarada i penzija i smanjenje inflacije, a rastu investicija u osnovna sredstva povećana profitabilnost privrede iz prethodnih godina, visok priliv stranih direktnih investicija i kapitalna izdvajanja države, pre svega za potrebe ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu. Iako će domaća tražnja voditi rast i u narednom periodu, ne očekuje se da će ona znatnije uticati na inflaciju“, poručuju iz NBS.
Оставите одговор