Srpsko Ministarstvo poljoprivrede odlučilo je da dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku i dalje ostane na granici od 0,25 mikrograma po litru, što je pet puta više od evropskog standarda, a na takvu odluku uticala je suša koja pogoduje razvoju mikotoksičnih gljivica u žitaricama, pre svega u kukuruzu, piše „Danas“.
Narodni poslanik Demokratske stranke Goran Ješić, koji je među prvima reagovao kada se 2012. na tržištu Srbije pojavilo mleko sa većom koncentracijom aflatoksičnih gljivica od dozvoljenih 0,05 mikrograma po litru, kaže da država nije preduzela mere koje je trebalo, s obzirom da je naše područje podložno pojavi ove gljivice, što se u procesu proizvodnje i skladištenja ne može izbeći.
– Već kada smo takvo podneblje, i kada se u sušnim godinama javlja ova gljivica, trebalo je samo da se iskoriste zalihe zdravog roda iz prošle godine, kada je kukuruz bio izuzetnog kvaliteta. Reč je o hemijskom procesu, pa kada se utvrdi veća koncentracija gljivica kod zaraženog kukuruza on se pomeša u određenom procentu sa zdravim kako bi se ukupno prisustvo toksina spustilo na prihvatljiv nivo. Ali pitanje je da li su te količine koje se u papirima vode, zaista tolike ili su robne rezerve pokradene – kaže Ješić.
Proizvođači tvrde da ni koncentracija aflatoksina od 0,5 mikrograma po litru mleka, odnosno10 puta više od evropskog standarda i duplo više od važeće regulative u Srbiji, ne može da prouzrokuje zdravstvene probleme, što potvrđuju i toksikološke studije Vojnomedicinske akademije. Tolika koncentraciji prihvatljiva je za tri četvrtine zemalja sveta, a članice EU SU među retkima koji zahtevaju niže koncentracije. Ako bi se takav standard primenio i na srpske proizvođače, većina farmi ne bi mogla da obezbedi dovoljne količine stočne hrane, pa bi se i stočni fond i mlekarska industrija našli u ozbiljnoj krizi. S druge strane, pojava aflatoksina je pre pet godina značajno umanjila srpski izvoz, što je prouzrokovalo štetu u iznosu i do 150 miliona eura.
Sve ovo je u prethodnih nekoliko godina dovelo do promena domaćih pravila u proizvodnji mleka. Krajem februara 2013. izmenjen je pravilnik po kome se umesto 0,05 dozvoljena koncentracija „popela“ na 0,5. Reakcija potrošača nije izostala, pa su gubici mlekara zabeleženi i na domaćem tržištu. Početkom jula sledeće godine dozvoljena granica aflatoksina spuštena je na evropski standard od 0,05, ali je nakon 15 dana pravilnik opet izmenjen, a nivo toksina ograničen na 0,25, što je pet puta više nego u EU, a upola niže nego na drugim međunarodnim tržištima. U januaru 2015. pokušano je da se granica vrati na 0,05, ali je to trajalo svega desetak meseci, a dozvoljena koncentracija je ponovo vraćena na 0,25 mikrograma.
Оставите одговор