Privredna komora Srbije (PKS) je za domaće firme koje su deo nemačkih i globalnih lanaca dobavljača i one koje to planiraju da postanu, uvela novu usluga – Responsible Business Hub (RBH), servisni centar za informisanje o primeni novog zakona koji se odnosi na dobavljačke lance u Nemačkoj i EU.
U saopštenju PKS se podseća da, prema nemačkom Zakonu o dju dilidžensu (Due Dilligence) u lancu snabdevanja, koji je počeo da se primenjuje 1. januara ove godine, a utiče na poslovanje oko 3.000 preduzeća iz naše zemlje, domaći dobavljači nemačkih kompanija dužni su da ispune zahteve po pitanju zaštite ljudskih prava, prava radnika i ekologije.
– Podrška kompanijama u ispunjenju i primeni propisa jedna je od ključnih ekonomskih tema kojima će se ovaj hab baviti. To je veoma važno za konkurentnost naših firmi i stabilno poslovanje. Zadatak haba i PKS je da bude snažna podrška privredi u što boljem prilagođavanju novinama i usklađivanju svoga poslovanja sa zahtevima poštovanja ljudskih prava i zaštite životne sredine. Za uspešno funkcionisanje neophodna nam je podrška svih aktera, poslovnih asocijacija, nadležnh institucija i civilnog sektora – istakao je na prezentaciji nove usluge Mihailo Vesović, direktor Sektora za internacionalizaciju PKS.
Savetnik u Ambasadi Nemačke u Srbiji Pir Krumni je tom prilikom upoznao učesnike sa nemačkim iskustvima u pripremi, monitoringu i primeni Zakona o dju dilidžensu, i ukazao na važnost dijaloga i uspešnu implementaciju, dok je stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob istakla značaj kvalitetnog pravnog okvira i njegove efikasne primene u pogledu ljudskih prava, prava radnika, žena i dece, kao i zelene tranzicije, prenosi agencija Beta.
Aktivnosti RBH biće fokusirane na stvaranje mreže strateških partnera i konsultanata, a PKS će organizovati edukacije i konsultacije usmerene na podizanje svesti i podsticanje dijaloga između zainteresovanih strana o nemačkom zakonu o lancima snabdevanja i EU regulativi. Naime, zakon o dju dilidžensu je uvod u evropsku direktivu čije se uvođenje očekuje, a koja će biti stroža i obuhvatati više propisa i zahteva nego sam nemački zakon.
Ove godine propis se odnosi na kompanije koje su registrovane u Nemačkoj, kao i na njihove direktne i indirektne dobavljače, a tiču se zabrane dečijeg i prinudnog rada, i diskriminacije, prava na udruživanje i primerenu zaradu, zabrane protivpravnog oduzimanja zemljišta, kao i zabrane zloupotrebe privatnog obezbeđenja. U oblasti zaštite životne sredine zakon propisuje poštovanje tri međunarodne konvencije: Upotrebu žive u skladu sa međunarodnom konvencijom u Minamati, primenu Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama i primenu Bazelske konvencije o prekograničnom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju.
Novi zakon se odnosi na privredna društva koja imaju sedište ili ogranak u Nemačkoj i koja zapošljavaju više od 3.000 radnika u Nemačkoj, a od 1. januara 2024. važenje zakona će se proširiti i na sva privredna društva koja u toj državi zapošljavaju više od 1.000 radnika. U prvoj polovini ove godine nemačke kompanije će prilagođavati svoje procedure, a u drugom polugođu će srpski dobavljači dobiti od svojih nemačkih partnera zahteve koje treba da ispune shodno odredbama ovog akta.
Razvoj RBH servisa PKS podržala je Nemačka razvojna saradnja, a sprovodi ga Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) u okviru projekta „Inicijativa za globalnu solidarnost“.
Оставите одговор