U Nemačkoj tokom prošle godine ni u jednoj profesiji nije toliko bio izražen nedostatak kvalifikovane radne snage kao kada su u pitanju mesari, javlja nemačka nacionalna novinska agencija DPA.
Prema analizi Centra za kompetencije i obezbeđivanje profesionalne radne snage, tokom protekle godine, u proseku 4.665 radnih mesta nije bilo moguće popuniti kvalifikovanim mesarima, što je više nego ikada i za čitavih 40% više nego 2024. godine.
Jedan od razloga za ovakvu sliku su i demografske promene, jer je tokom 2024. više od trećine, odnosno 38 posto prodavaca mesa bilo starije od 55 godina, pa samim tim i blizu penzije. Visoki udeo starijih radnika povećava potražnju, dok je istovremeno na tržištu malo novih radnika.
Prodavci mesa uglavnom rade u supermarketima i specijalizovanim prodavnicama mesa. Ova grupa zanimanja obuhvata, između ostalog, prodavce mesa i mesnih proizvoda, kao i specijalizovane prodavce. Statistika pokazuje da je samo između 2017. i 2024. godine broj zaposlenih mesara u Nemačkoj smanjen za preko 19 procenata.
Prema listi Centra za kompetencije, drugi najveći porast nepopunjenih radnih mesta evidentiran je kod rukovalaca građevinskim mašinama, pre svega angažovanih u visokogradnji i na izgradnji puteva. U ovoj profesiji više od 1.500 radnih mesta ostalo je nepopunjeno u 2025. godini, ili za čitavih 38 posto više nego godinu ranije.
Situacija se na tržištu rada pogoršala i za poreske savetnike. Manjak ovih radnika se u 2025. povećao za gotovo 27 posto, na ukupno 2.318 nepopunjenih slobodnih radnih mesta, prenosi Fenix magazin.
Posmatrano u apsolutnim brojkama, nedostatak radnika je još izraženiji u nekim drugim profesijama. Na primer, najveći manjak stručnjaka je registrovan u oblasti elektroinstalacija u građevinarstvu, gde je prošle godine nepopunjeno ostalo više od 16.200 radnih mesta, dok je u sferi nege starijih osoba ostalo više od 15.200 slobodnih pozicija.
Inače, generalno posmatrano, ukupan nedostatak kvalifikovane radne snage se u Nemačkoj smanjio tokom prošle godine, budući da je nepopunjeno ostalo više od 369.000 radnih mesta, što je za skoro četvrtinu manje nego u 2024. Međutim, ekonomista Centra za kompetencije, Jurek Tideman, ne vidi u tome pozitivan signal.
– Privreda stagnira, kompanije oglašavaju manje radnih mesta i ne popunjavaju ih uvek zbog neizvesnih očekivanja. U slučaju privrednog oporavka, može se očekivati sve veći nedostatak kvalifikovane radne snage – rekao je Tideman.
Оставите одговор