Gotovo trećina nemačkih građana veruje da je kapitalizam uzrok siromaštva i gladi, pokazala je anketa Insituta za istraživanja javnog mnjenja „Emnid“, po kojoj 59 posto Nemaca sa istoka i 37 posto sa zapada zemlje smatra da su socijalističke ideje dobre.
Kada je reč o ekonomski najmoćnijoj zemlji Evrope, evidentno je da se ona suočava sa lošim stranama modernog kapitalizma, pa sociolozi upozoravaju da se novi proleterijat vraća u Nemačku i da se u bogatom društvu blagostanja stvara jedna nova klasa ljudi, koja iako radi, ne može da živi od svojih zarada. Po njihovom mišljenju, bolnički negovatelji, čistači, raznosači paketa i drugi radnici koji ne zarađuju dovoljno za život, postaju jedna nova klasa nalik na onu od pre sto godina, iz vremena industrijske revolucije.
– Mesečno zarađujem 1050 eura neto. Pri visokim kirijama za stanove, ovo je manje nego egzistencijalni minimum. Da bi mogao da preživim, radim i dodatni posao negovatelja u jednom staračkom domu – priča Andreas Denert, star 55 godina, koji nedeljno radi 40 sati i vodi grupu od deset čistača zgrada, prenosi agencija „Tanjug“.
U Institutu za socijalna istraživanja u Hamburgu, Friderike Bal i Filip Štab su pre par godina istraživali sektor usluga u Nemačkoj. U svojoj studiji došli do zaključka da u Nemačkoj ponovo postoji proleterijat, čije su karakteristike male zarade i mala ili nikakva socijalna sigurnost, uz društveno priznanje rada, koje tendira ka nuli. Zbog svega toga, kod takvih ljudi je dominantan osećaj besmislenosti posla.
Ovo dvoje sociologa smatra da se u Nemačku „vraća jedna socijalna figura, za koju se verovalo da je već odavno prevaziđena“, a u toj se klasi u međuvremenu našlo više miliona ljudi, odnosno oko 12 procenata zaposlenih, zbog čega Nemačka postaje zemlja oštrih socijalnih razlika.
Prema statističkim podacima od pre par godina, dve trećine ukupnog bogatsva Nemaca, inače procenjenog na više od 5,5 biliona eura, nalazi se u rukama 10 posto žitelja. Stoga sociolozi kažu da raslojavanje društva nije ništa neobično i da Nemačka samo sledi svetski trend.
Оставите одговор