Tajna uspešnosti nemačke privrede

By: Antonio Ponte – CC BY-NC-SA 2.0

Nemačka nastavlja da se razvija uprkos ekonomskoj krizi.

Najveća privreda u Evropi ne prestaje da fascinira ostatak sveta. Da li je to zato što su Nemci pravdoljubiv i pošten narod, pa takvi međuljudski odnosi funkcionišu na svim nivoima njihovog društva. Mnogi bi se teoretičari saglasili sa ovim stavom, a verovatno bi i dodali da je upravo to stanovište predstavlja suštinu filozofsko – sociološkog pojma označenog kao „kolektivni duh jednog naroda ili nacije“.
Poznato je da se u Nemačkoj rokovi u poslovanju striktno poštuju, pa zato u takvom društvu može uspešno u praksi i da funkcioniše dogovor između poslodavaca i radnika. Nemačka ekonomija uređena je po principu „socijalne tržišne ekonomije“. To znači da se sa jedne strane bazira na tržišnoj konkurenciji, a sa druge da državi ostaje dovoljno prostora za intervenciju.

Nemačkoj privredi u poslednjih pola veka ide dobro.

Poslednjih godina, dok je ostatak Evrope tresla finansijska i ekonomksa kriza, nemačka privreda je bila stabilna. Takvo stanje u Nemačkoj mnogi objašnjavaju uspešnom kombinacijom socijalnih i tržišnih komponenti. Koreni tog sistema potiču još iz 19. veka.
– Bizmark, takozvani „Gvozdeni kancelar“ postavio je osnovu za socijalne zakone tako što je uspostavio penziono i zdravstveno osiguranje – kaže za Dojče vele Verner Šrajber, nekadašnji ministar za socijalna pitanja nemačke pokrajine Saksonije – Anhalt. Tada su izdaci za osiguranje podeljeni, odnosno polovinu je plaćao radnik, a polovinu poslodavac. To je i centralni princip današnjih socijalnih propisa, koji je nakon Drugog svetskog rata proširen na porodičnu politiku, socijalnu pomoć i mnoge druge aspekte. Takođe veoma važan udeo u nemačkom sistemu pripada i autonomiji plata.
– Drugim rečima, sindikati i poslodavci imaju slobodu da sami određuju plate, bez mešanja države – objašnjava Šrajber. Zbog takvog odnosa između poslodavaca i sindikata radnici u Nemačkoj manje štrajkuju, što svakako predstavlja bitnu ekonomsku prednost.

Rekordna zaposlenost

By: mkorsakov – CC BY-NC-SA 2.0

Dok u drugim evropskim državama nezaposlenost probija rekorde, u Nemačkoj je u septembru mesecu ove godine radilo nešto više od 42 miliona ljudi, saopštio je Savezni zavod za statistiku, što je okarakterisano kao rekordni uspeh nacije. Nemački statistički zavod procenjuje da će na osnovu rasta konjunkture 2014. godina pokazati još bolje rezultate i doneti nova radna mesta. Brojkom od preko 42 miliona zaposlenih postignut je rekord od pada Berlinskog zida i ujednjenja dve Nemačke, a vlada računa s tim da će 2014. po prvi put u zemlji, na godišnjem nivou u proseku biti 42 miliona zaposlenih. Ove godine bi ta prosečna cifra trebalo iznosi oko 41,8 miliona zaposlenih.
Predviđanja Industrijske i trgovinske komore Nemačke (DIHK) pokazuju takođe optimizam i procenjuju da će u sledećoj godini biti otvoreno oko 250 000 novih radnih mesta. U sledećoj godini se, prema navodima DIHK, može računati sa stopom privrednog rasta od 1,7 odsto, dok u ovoj godini nemačka privreda beleži rast od 0,5 odsto.
O tome da se Nemačka dobro nosi sa finansijskom i evro-krizom, koja je zahvatila sve zemlje Evropske unije, govori i aktuelni podatak da je broj nezaposlenih u oktobru na najnižem nivou u poslednjih godinu dana. U Nemačkoj je u oktobru mescu ove godine bilo 2,801 milion nezaposlenih, što je za 48.000 manje nego u septembru, ali i 48.000 više nego u oktobru prošle godine.

Društveni konsenzus i Dualni sistem obrazovanja

By: banger1977 – CC BY-NC-SA 2.0

Za ovakav uspeh zaslužna je i Agenda 2010, odnosno reforma tržišta rada od pre deset godina, objašnjava Uli Brikner sa Stanford Univerziteta.
– Bilo je važno uspostavljanje sektora sa niskim platama, smanjivanje propisa i povećanje fleksibilnosti tržišta rada. Sa jedne strane, zbog toga ima više radnih mesta, ali sa druge, mnogi poslovi su slabo plaćeni, tvrdi Brikner, i dodaje da u Nemačkoj postoji veliki društveni konsenzus – mi posmatramo društvo kao mehanizam. Naš politički sistem je poput skupa zupčanika u kome različite institucije pokreću jedna drugu na osnovu pravnog uređenja.
Svake godine oko 100.000 mladih inženjera i naučnika iz oblasti prirodnih nauka stignu na tržište rada Nemačke, a za njihovo školovanje brine se već čuveni „dualni sistem“. Mladi tokom školovanja neprestano kombinuju praktičan rad sa teoretskim predavanjima.
– Ako se bavim logistikom, učim jezike, računovodstvo, tržišne odnose, onda moram znati sve o oblasti u kojoj se krećem kao stručnjak za logistiku ili špediciju – objašnjava Brikner.

Sve je veća potražnja za stručnjacima

Vodeće nemačke kompanije uspešno opstaju i posluju jer uz svoje, zapošljavaju i stručnjake iz celoga sveta, što je osnova ulaganja u kvalitetnu proizvodnju kvalitetnog proizvoda. Nemačka privreda svake godine ima stalan priliv kvalifikovanih radnika. Od njih pre svega imaju korist preduzeća srednje veličine, u kojima radi ispod 500 ljudi. Takve firme čine oko 99 odsto od približno tri miliona preduzeća u Nemačkoj. To su uglavnom porodične firme, pa Klaus-Hajner Rel iz Instituta nemačke privrede smatra da je upravo to razlog zbog kojeg je u Nemačkoj industrija jača nego u drugim zemljama.
– Ovde porodica poseduje određeno preduzeće, a u Velikoj Britaniji bi ono odavno bilo na tržištu. Možda bi neka velika kompanija otkupila akcije, i pre ili kasnije bi fabrika u Velikoj Britaniji bila zatvorena, a proizvodnja prenesena u inostranstvo – kaže Rel dodajući da većina porodičnih firmi u Nemačkoj ima dovoljno kapitala u rezervi, i zbog toga ne izlaze na na berzu. U njima se postave dugoročni ciljevi i nema žurbe. Nema prebrze ekspanzije – objašnjava ovaj stručnjak.
Na osnovu svega iznetog moglo bi se reći da su Nemci obrazovani, vredni, a svakako i veoma disciplinovani ljudi. Suština njihovog uspeha kao takvih leži u kvalitetu njihovog proizvoda baziranog na realnoj proizvodnji i naučnom znanju. Osim toga Nemac veruje svojoj privredi i svom proizvodu, pa je za njega „Made in Germany“, nedvosmisleno pojam kvaliteta. Međutim, kvalitetni proizvodi nisu uvek dovoljni u borbi protiv preduzeća koja imaju daleko jeftiniju radnu snagu, kao što su ona u Aziji. Nemačke firme nude i čitav niz usluga uz svoje proizvode
– Preduzeće ne prodaje samo mašinu, već je i montira, obučava radnike koji će je upotrebljavati, 24 sata nudi servis – kaže Rel.

Gde je tajna Nemačkog uspeha?

By: Gerhard Palnstorfer – CC BY-NC-SA 2.0

Stalne inovacije još jedan su od osnovnih faktora uspeha svakog pa i „nemačkog modela“ privrede. Zemlja koja nema dovoljno prirodnih sirovina prinuđena je da razvija nova rešenja.
– Imamo kompletnu mrežu istraživačkih instituta koji se javno finansiraju, poput Maks-Plankovog i Frauenhoferovog. Oni postoje u celoj zemlji i sarađuju sa industrijskim preduzećima, pokušavajući da otkriju ekonomske modele koji neće odmah doneti zaradu. Dok istraživači mogu da sanjare o budućnosti, u oblasti infrastrukture važne su samo činjenice – kaže Uli Brikner sa Stanford Univerziteta.
Svakako da Nemačka i tu ima čime da se pohvali. Ima malo zemalja na svetu sa tako izgrađenom energetskom mrežom, telekomunikacijama, drumskim, železničkim i vazdušnim saobraćajem. Iz Berlina se može stići u sve Evropske zemlje za manje od 24 sata. Tome pogoduje geografski položaj Nemačke koja se nalazi u srcu Evrope i uživa umerenu klimu, navodi Brikner:
– Nemamo preterane toplotne talase, ni uragane, sve je relativno umereno, prohladno, i zbog toga ovde već vekovima vladaju povoljniji uslovi za rast i proizvodnju nego na obodima Evrope i od toga Nemačka izvlači veliku korist – zaključuje Brikner na kraju razgovora za Dojče vele.