Od kada je ušao u „Merkator”, hrvatski biznismen Ivica Todorić, gazda „Agrokora”, postao je jedan od najvećih trgovaca u Srbiji, odmah posle vlasnika belgijskog „Deleza”. U njegovim rukama trenutno se nalazi više od trećine srpskog tržišta maloprodaje sa više od 300 objekata, dok ih „Delez” ima 390.
Stranci, kao i do sada, drže više od 70 procenata srpske trgovine, mada taj kolač, posle „Agrokorovog” ulaska u „Merkator” i „Rodu”, ne dele tri, već dva igrača. Razlika između njih je, kada je o našem tržištu reč, u tome što hrvatska kompanija, sem prodavnica, u Srbiji ima i poljoprivredno zemljište i prehrambenu industriju. Komisija za zaštitu konkurencije Srbije odobrila je integraciju „Agrokora” i „Merkatora”, jer odredba o dominantnom položaju na tržištu nije prekršena. Međutim Komisija nije dublje zašla u problem i pozbavila se takozvanom vertikalnom integracijom i njenim posledicama po domaću trgovinu i poljoprivredu, piše novosadski „Dnevnik“.
Todorićev „Agrokor ” u Srbiji gazduje i nad kompanijama „Frikom” i „Dijamant”, koje se bave proizvodnjom smrznutih proizvoda i ulja, odnosno biljnih masnoća, a njima se naša antimonopolska komisija već bavila, pa ih čak i kažnjavala zbog zloupotrebe monopolskog položaja. Ova kompanija u Srbiji poseduje i „Kikindski mlin”, fabriku „Mivela”, nekoliko hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta i uveliko trguje žitaricama, uljaricama, đubrivom…
Todorićev uticaj na srpsko tržište maloprodaje raste, sudeći po stalažama u prodavnicama. Marketi „Ideje” i „Merkatora”, puni su robe proizvedene u Hrvatskoj i Sloveniji, bilo da je reč o popularnoj robnoj marki ili standardnim proizvodima. Kao najbogatiji biznismen na Balkanu, Todorić je, između ostalog, i vlasnik najveće fabrike suhomesnatih proizvoda u regionu, PIK „Vrbovec”, pa u njegovim prodavnicama u Srbiji PIK-ove mesne prerađevine zauzimaju primarne pozicije na rafovima. U njegovim je rukama i fabrika vode „Jamnica” i popularni brend „Jana”, a takođe i sarajevski „Kiseljak”, kompanija „Belje”…
– Trgovačku marku stranih trgovinskih lanaca proizvode i domaća i preduzeća u tim zemljama, ali, kada je o robnoj marki reč, nisam primetio da je dominantna domaća roba. Međutim, valja imati na umu da je trgovina slobodna i da ne postoji ograničenje ni kod cena, ni kod marži, niti kod postotka domaće robe, što je dobro. Ne može se nametati nikakvo ograničenje i ne treba to činiti, iako su domaći, a naročito mali proizvođači, tu u podređenom položaju. Sa strancima će moći da rade samo jaki domaći proizvođači – smatra ekonomista Dragovan Milićević.
On ocenjuje da je najveći problem na tržištu maloprodaje ipak to što opada tražnja, te se i ne može govoriti o povećanju cena ili nekoj zloupotrebi nakon što je „Agrokor” preuzeo „Merkator”, odnosno nakon što je „Ideja” ušla u „Rodine” markete. Reč je, kako objašnjava, o klasičnoj fuziji slovenačke i hrvatske kompanije, i tu još uvek nema govora o potpunoj monopolskoj poziciji, jer u svakom gradu u Srbiji ima po nekoliko različitih trgovinskih lanaca.
Posle nedavnog preuzimanja kikindskog „Angroprometa” i subotičkog „Lurdija”, novosadski „Univereksport” postao je najveći domaći trgovac u Srbiji, sa oko četiri posto učešća na domaćem tržištu maloprodaje. Za njim je domaći „DIS“, koji poseduje 16 velikih objekata i ima oko 400 franšizanata.
Оставите одговор