Cena šećera u Srbiji pada, šećerane na gubitku

Zbog viška šećera na tržištu, cena ovog proizvoda u Srbiji pada, a po svemu sudeći biće još i niža.

Kako piše novosadski „Dnevnik“, poljoprivrednici su zadovoljni, jer su setvu šećerne repe priveli kraju, a dobra je i ugovorena otkupna cena repe od najmanje 38 eura po toni. Deblji kraj izvukle su šećerane, koje šećer prodaju sve jeftinije, a repu moraju da plate po ugovorenim cenama. Ovim poslom u Srbiji se bave tri kompanije: „Sunoko“, „Sfir“ i „Helenik šugar“, a kako se navodi, neke od njih već nude više cene za repu od ugovorenih, jer je u pitanju borba za opstanak na tržištu.

Direktorka Poslovne zajednice „Industrijsko bilje“ Olga Čurović, navodi da je proteklih nedelja u Srbiji posejano od 65.000 do 66.000 hektara šećerne repe.

– Ostalo još samo da se zaseje 4.000 hektara takozvanih slobodnih površina, tako da će i u ovoj godini, kao i prošle, biti zasejano preko 70.000 hektara. U prošloj godini ostvarena je rekordna proizvodnja repe od 508.000 tona, pa se, ako vremenski i drugi uslovi to dozvole, očekuje dobar rod i u ovoj godini. Međutim, sada je problem cena šećera zbog koje su na gubitku fabrike, što je najgore. Trenutna cena šećera ne pokriva ugovorenu cenu šećerne repe, pa su šećerane u veoma teškoj poziciji, jer su na udaru svetskog tržišta dok nastoje da udovolje domaćim potrebama – smatra Čurović.

Ovakvu priču potvrđuju i proizvođači. Željko Kovačević, direktor u kompaniji „Sunoko“ kaže da je cena šećerne repe, iako je niža za oko pet eura nego prošle godine, toliko visoka da se ne može pokriti cenom šećera.

– Donedavno je šećer u Evropskoj uniji koštao 800 eura po toni, a sada je 500 eura, ako se računa i transport. Ako se ne računa, onda je cena 450 eura po toni. Na tržištu CEFTA još je niža cena, a na domaćem tržištu je jaka konkurencija, pa šećerane prodaju šećer i za 55, 56, a najviše za 57 dinara po kilogramu. Prošle godine na tržištu Srbije je ostalo oko 120.000 tona šećera viška. Ako tako bude i ove godine, opet će ostati oko 100.000 tona viška, pa ćemo uz prošlogodišnji, na zalihama imati 230.000 tona. Godišnja potrošnja Srbije je oko 200.000 tona, tako da ćemo imati suficit koji će nam praviti problem.

U EU cena šećerne repe približno je ista kao kod nas, ali evorpske šećerene plaćaju znatno nižu cenu proizvođačima koji dobijaju subvencije od države – objašnjava Kovačević i napominje da naša država ne daje subvencije, pa su šećerane u teškom položaju i prinuđene su da smanjuju remont i ulaganja kako bi prevazišli poteškoće.