Iako se Srbija obavezala da se u kratkom vremenskom roku odrekne uglja, trenutno čak 70 posto struje dobija iz tog energenta. Na hiljade tona lignita ili smeđeg uglja iz površinskih ugljenokopa svakodnevno odlazi ka termoelektranama gde se spaljuje kako bi se dobila struja.
Preostalih 30 posto struje Srbija dobija iz hidroelektrana, dok su solarne elektrane i vetroparkovi tek neznatno zastupljeni. I dok druge zemlje brže preduzimaju mere u borbi protiv efekata staklene bašte, Srbija ostaje zaglavljena u korišćenju uglja, smatra prof. dr Anđelka Mihajlov, ambasadorka Klimatskog pakta (2021. -2023.), piše Dojče vele.
– EU je usvojila tzv. zeleni dogovor da do 2050. postane klimatski neutralna, odnosno da nema uglja i emisije gasova sa efektom staklene bašte. Danom pristupanja EU, stičemo obaveze da tako postupamo, a ukoliko ne, svakoga dana će nam stizati kazna – objašnjava Mihajlovova i upozorava da Srbija još uvek nije usvojila brojne strategije, a da je vremena sve manje.
Naime, Zeleni dogovor je samo jedan od dokumenata, budući da je Srbija prošle godine usvojila NDC (Nacionalno utvrđeni doprinos) za period od 2021-2030. godine, prema kom ambiciozno planira smanjenje emisija štetnih gasova za 13.2 posto u odnosu na 2010. O tome je obavestila i Sekretarijat Okvirne Konvencije UN o klimatskim promenama, koji je pozvao sve zemlje OEBS-a, u koje spada i Srbija, da do 2030. prestanu da koriste ugalj, mada neke zemlje imaju rok do 2040. godine.
– Startna pozicija većine zemalja u regionu je znatno teža nego u većini zemalja članica EU, zbog visokog udela uglja u prozvodnji električne energije, pa će troškovi dekarbonizacije biti srazmerno veći. To znači da će u Srbiji i u drugim zemljama regiona, biti neophodna srazmerna podrška međunarodnih partnera, kao i investicije u obnovljive izvore energije, za šta je EU izdvojila 100 milijardi eura – kažu u Ministarstvu energetike i rudarstva i podsećaju da je Srbija uz Poljsku najzavisnija zemlja od uglja u Evropi i da pri zameni ovog baznog energenta zelenom energijom mora da se vodi računa o stabilnosti snabdevanja.
Pored toga, u Ministarstvu najavljuju i usvajanje plana prioritetnih investicija u energetici, vrednog 15 milijardi eura, koji će obuhvatiti ključne projekte u svim oblastima, proizvodne kapacitete i prenosnu mrežu, gas i naftu, kao i jasan vremenski plan realizacije projekata do 2030. godine. Međutim, kako priznaju, Srbija ne koristi sve potencijale obnovljivih izvora energije, s obzirom na to da samo za solarne elektrane imamo 280 sunčanih dana godišnje više od Nemačke.
– Nije lako ovde, tek se krenulo sa solarnom energijom. Za veća postrojenja su nam prvo potrebne stabilne trase koje će tu struju da prenose od istoka do zapada, severa i juga. To bi trebalo da se stabilizuje, jer elektrane moraju da imaju bezbedni protok. Treba više raditi na ovim izvorima energije i sa domaćinstvima, da se ljudima ponudi mogućnost da dođu do lakših kredita, da može skoro svaka druga kuća da stavi solarne sisteme. Nije jednostavno u Srbiji izdvojiti 50 odsto cene koje građani treba da daju, treba da im se malo olakša – smatra Radisav Dimić koji se od 2010. bavi instaliranjem solarnih panela u elektranama i domaćinstvima i poručuje da bi fabrike mogle krovove da pokriju panelima, kao i škole i druge institucija koje imaju veće krovne površine.
Pored olakšica i subvencija, papirologija je u Srbiji takođe deo problema za sve one koji bi da koriste solarne panele i tako doprinesu korišćenju zelene energije. Procedure su jako zahtevne i dugo traju, dok je dodatni problem i to što se višak struje koji vlasnik panela proizvede, otpisuje jednom godišnje, a takva struja ne može da se proda Elektroprivredi, već samo na evropskoj berzi.
– To bi trebalo jednostavnije da se uradi, da se napravi da građani mogu da investiraju i da to bude stabilan prihod posle, na primer, 20 godina. Tada će svako biti zainteresovan da ulaže u solarne elektrane. Srbija treba više da radi na tome da omogući domaćinstvima da od njih otkupi struju koja im je višak – kaže Dimić.
Prema mišljenju Jelice Putniković, urednice portala Energija Balkana, obnovljivi izvori energije ne mogu biti kontinuiran izvor za proizvodnju struje u dovoljnim količinama. Kako kaže, Srbija još nije donela odluku hoće li ući u izgradnju nuklearne elektrane ili ući u partnerski odnos sa nekom od susednih zemalja koje grade nuklearke.
– Izgradnja hidroelektrana koje se planiraju, poput Reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ i HE Đerdap 3, povećaće bilans zelene energije u energetskom miksu Srbije, ali to i dalje ne znači da će moći da se zatvore termoelektrane na ugalj. Mislim da je najbolje rešenje da se u taj proces ide postupno, tako da se stare TE kozerviraju kao rezervni kapacitet, kao što je uradila Nemačka, na primer – predlaže Putnikovićeva.
U EPS-u, glavnom proizvođaču struje u Srbiji, odgovaraju na sličan način i kažu da nije planirano, ni realno da se proizvodnja električne energije iz uglja potpuno obustavi, već da se postepeno smanjuje.
Оставите одговор