Srbija je u trgovinskoj razmeni sa Nemačkom po prvi put u poslednjih 20 godine ostvarila suficit. Uprkos globalnim ekonomskim izazovima, trgovinska razmena između dve zemlje nastavlja da raste, piše agencija Tanjug.
Ovo potvrđuje istraživanje Nemačko-srpske privredne komore (AHK Srbija) o ekonomskim odnosima dve zemlje, koje je sprovedeno među 21 posto članica Komore tokom marta ove godine, kao i analiza poslovne klime u Srbiji za 2025. godinu.
– Srbiju kao potencijalnu lokaciju za investicije vidi 88 posto članica Komore. Rezultati ovogodišnje ankete potvrđuju stabilno poverenje nemačkih kompanija u Srbiju kao investicionu destinaciju. Anketa nam takođe pokazuje da je neophodno dodatno delovati kada je reč o pristupanju EU. To je za kompanije ključno pitanje – rekao je predsednik Komore Milan Grujić.
Nemačka ambasadorka u Srbiji Anke Konrad se saglasila da su ekonomska istraživanja o uslovima poslovanja u Srbiji već dugi niz godina važan pokazatelj za nemačku privredu.
– Obim trgovinske razmene koji je veći od devet milijardi eura, i više od 900 kompanija sa nemačkim kapitalom, govore za sebe. Ukupno 85 posto kompanija smatra proces pristupanja EU važnim i ovu oblast navodi kao jedan od najvećih izvora nezadovoljstva, zajedno sa borbom protiv korupcije. Nemačka podržava Srbiju u ovim oblastima delovanja – poručila je Konradova.
Inače, rezultati ovogodišnjeg istraživanja su pokazali da se ocena ekonomske situacije u Srbiji za 2025. godinu pogoršala, a da su ukupna očekivanja smanjena, ali nisu prešla u negativno. Povećanje broja zaposlenih u ovoj godini planira 31 posto anketiranih kompanija (pad od 6% međugodišnje), 33 posto planira uvećanje investicija, 45 posto smatra da će nivo investicija ostati nepromenjen, dok 22 posto smatra da će se nivo investicija smanjiti.
Kao faktore koje treba popravljati, a koji utiču na poslovanje u Srbiji, kompanije su navele: proces pristupanja EU, borbu protiv korupcije i kriminala, unapređenje pravne sigurnosti i javne uprave, transparentnost u procesu javnih nabavki, političku i društvenu stabilnost, kao i dostupnost stručne radne snage. Ispitanje kompanije su zadovoljne razvojem komunikacione strukture i infrastrukture, ali i produktivnošću i spremnošću zaposlenih na rad.
Kao pozitivan faktor poslovanja u Srbiji, nemačke kompanije su i ove godine istakle Sistem dualnog obrazovanja, uz koji firme radnike stimulišu pomoću dodatnih finansijskih sredstava i povećanjem plate iznad tržišnog proseka. Za motivaciju se koriste i interne obuke, automatizacija i digitalizacija procesa rada, kao i proširena saradnja sa obrazovnim institucijama.
Kao najveće rizike za poslovanje u ovoj godini, ispitanici su naveli: nedostatak pravne sigurnosti, povećanje troškova rada i nedostatak tražnje za proizvodima, dok uticaj nove američke administracije nije shvaćen kao bitan globalni izazov u narednih pet godina, već rast političkog uticaja na ekonomske prilike, inflacija, veštačka inteligencija, sajber bezbednost i ograničeno snabdevanje sirovinama i energentima.
Nemačko-srpska privredna komora je deo globalne mreže od 150 kancelarija nemačkih privrednih komora u inostranstvu i delegacija nemačke privrede u 93 države sveta. Sa više od 450 članica, AHK Srbija predstavlja najveću bilateralnu komoru u našoj zemlji.
Оставите одговор